У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ОДРЖАН “ШКОЛСКИ ЧАС” СА ДРАГАНОМ ЈУГОВИЋ ДЕЛ МОНАКО

10 март 2011

У оквиру циклуса „Школски час“, одржаног у четвртак 10. марта у Музеју Народног позоришта, гошћа је била првакиња Опере Националног театра, мецосопран Драгана Југовић дел Монако.

У разговору са помоћником директора Опере Драганом Стевовићем, пред ученицима приватне гимназије “Милутин Миланковић” и Музичке школе “Мокрањац”, те члановима Клуба љубитеља уметности “Сингиднум”, призната уметница је открила да, као мала, никада није маштала да једног дана буде оперска певачица.
- То се, једноставно, десило – рекла је госпођа Југовић дел Монако и присетила да је прве контакте са музиком имала у петој години живота када је почела да учи да свира виолину.
- Издржала само три године. Имала сам доста непријатног професора који је према мени био веома груб. Све се завршило јако драматично, пошто сам једног дана виолину бацила кроз прозор музичке школе. Касније сам почела да учим клавир – казала је оперска дива која признаје да је изабрала „једну дивну професију која ми је у животу доста дала, али ми је доста тога и одузела“.
Пре академије, паралено је похађала соло певање у музичкој школи „Станковић“ и музичку гимназију.
- То је био најлепши период у мом животу – истакла је она и открила да је први пут неку оперску представу гледала у деветој години живота.
- Био је то „Севиљски берберин“ на Коларцу, а стицајем околности, много година касније, то је била опера у којој сам отпевала своју прву професионалну улогу – рекла је Југовић дел Монако која је Музичку академију у Београду завршила у класи професора Звонимира Крнетића.
Она је открила да јој је Верди омиљени композитор, али да веома цени и поштује и Чајковског, Пучинија и Вагнера.
На питање која јој је улога најдража, уметница је рекла да највише воли ону ролу коју тренутно спрема.
- Највише сам певала Кармен, што овде, што по свету. Она ме је прославила и веома сам задовољна чињеницом што сам својој земљи, а и на Балкану, синоним баш за ту улогу – казала је Југовић дел Монако која је признала да, кад би се поново родила, није сигурна да ли би поново изабрала исту професију.
- Ја сам човек кога занимају и иду му од руке и неке друге ствари. Оно што сам добила од оперске сцене и ове професије је немерљиво са неком „обичном“ професијом. Опера је једна озбиљна ствар. У њој је таленат пресудан. Можете ви да имате 90 посто труда и рада, али ако немате онај један једини посто талента, не можете нигде да стигнете. То сам убеђена – сматра првакиња опере која је недавно у САД-у, 18. јануара, имала част да одржи солистички реситал на сцени „Миленијум“ у чувеном „Кенеди центру“ у Вашингтону, највећем америчком центру за извођачке уметности у којем еминентни уметници на наступ чекају и по неколико година, јер је селекција веома строга.
- Према свом таленту увек сам осећала једну посебну врсту одговорности. Дакле, и када ми није ишло, била сам упорна и трудила сам се да пронађем шта је то што још нисам схватила... Данас, после свега, тврдим да опера, пре свега, захтева један врло велики интелектуални напор и апсолутно ангажовање свих можданих вијуга и инстиката, који су такође битни у нашој професији. Ми смо на сцени принуђени да се и тиме бавимо, јер често западамо у неке ненормалне ситуације – открила је уметница која последњих неколико сезона често одлази у Египат, где с великим успехом на сцени „Каирске националне опере“ наступа наизменично у „Аиди“ Ђузепеа Вердија и „Кармен“ Жоржа Бизеа. Опера „Кармен“ у Египту није играна пуних 18 година, али су је у марту 2010. године вратили на оперску сцену управо због ње. У мартовском репертоару имали су четири извођења, а затим је, услед огромног интересовања публике, два месеца касније, у мају, изведено још шест представа. Врхунац је било спектакуларно извођење “Аиде”, у октобру прошле године, испод пирамида на отвореном, а део са тог наступа, као и инсерти из “Дон Карлоса” и “Кармен” приказани су у оквиру “Школског часа”.
- Оперски певач данас има много већу улогу него на почетку, када је опера настала. Он треба да буде комплетна личност да би био врхунски уметник. Образовање је, такође, битна ставка, јер ми, ипак, имамо и неку едукативну улогу, поготову у данашњем времену у којем смо сви изложени разним субкултурама – поручила је Драгана Југовић дел Монако.
М.Б.