IN MEMORIAM: Божана Јовановић (1932-2020) – велика дама светске костимографске сцене

24 децембар 2020

Чувена српска костимографкиња Божана Јовановић (1932-2020) преминула је 24. децембра у Београду. 
            
Рођена је 1932. године у Београду. Завршила је Академију примењених уметности, одсек сценографије, код проф. Миленка Шербана.

После дипломирања, шест месеци је боравила у Паризу код проф. Пола Kолена. У почетку је радила као сценограф и костимограф а касније  се фокусирала само на костим, најпре у Југословенском драмском, затим у Српском народном позоришту у Новом Саду, а од 1963.године костимограф је у Народном позоришту у Београду, све до пензионисања. 

Прва представа у Народном позоришту у којој се потписује као костимограф била је Бертове кочије или Сибила Велимира Лукића у режији Арсе Јовановића (1963) а последња, Вердијева Дама с камелијама  у кореографији Лидије Пилипенко (2010). 

У Народном позоришту у Београду радила је као костимограф на преко 140 представа, од чега су 25 били балети и оперске представе упечатљивог визуелног идентитета, а  у оквиру драмског репертоара и веома успешних креација треба истаћи и особен уметнички траг  костимографским решењима за представе Чехова, Шекспира и Достојевског. 

Божана Јовановић, суверено је креирала у оквиру разних костимографских стилова као обележјима разних епоха, земаља, аутора, од хеленских трагичара до савремених анти-драматичара... 

Својом аналитичношћу и истанчаним укусом откривала је публици драматуршку функцију костима, не описујући него  означавајући однос између костима и лика што је естетски квалитет али и значајна подршка глумцу да се још присније сроди са ликом. 

Најсуптилније поетично умеће исказала је у балетима у којима је успевала да, такорећи, дематеријализује тканину  што је инспиративно и ослобађајуће деловало на тело балетског играча а костимографски учествовало у  покрету и ритму представе.

Сваки њен професионални потез у оперским, драмским и балетским представама био је, заправо духовни печат велике уметнице.

Kостимографско стваралаштво Божане Јовановић у временском распону од скоро седам деценија (1950-2017) са око 400 стотине премијерних остварења (у позориштима Србије), налази се међу врхунским достигнућима некадашње југословенске позоришне уметности али је и њен удео у представама које су гостовале ван граница садашњег региона – стицао високе оцене и признања.
 
Радила је у свим већим градовима старе Југославије, али и у Москви, Берлину, Бриселу, Трсту, у Шведском краљевском позоришту, сарађујући са истакнутим редитељима: Бојаном Ступицом, Матом Милошевићем, Мирославом Беловићем, Паолом Мађелијем, Стевом Жигоном, Дејаном Мијачем, Егоном Савином,  Љубомиром Драшкићем, Бором Григоровићем, Миланом Kараџићем, Јагошем Марковићем и многим другим из млађих генерација. 

Остварила је костиме у десет филмова: Мали човек , Љубав и мода, Kапетан Леши, Чудна девојка, Лито виловито... и петнаест ТВ драма.

Добила је бројна признања међу којима су: Октобарска награда, 1997; Стеријина награда 1978. и 2000-те године; пет годишњих и награда за животно дело Удружења примењених уметности, четири годишње награде и Плакета Народног позоришта у Београду као и награда на Фестивалу „Јоаким Вујић”, затим, на Фестивалу балета у Љубљани, на Данима комедије у Јагодини, пет годишњих награда на Дечјем фестивалу у Kотору, годишња награда позоришта”Бошко Буха”, годишња награда Атељеа 212, Награда бијенала “Петар Пашић” за сценско стваралаштво 2000-те године;  Награда на  Међународном тријеналу сценског костима... 

Својом плодном стваралачком биографијом исписала је блиставе странице историје српске костимографије,али су њена дела, такође, равноправна са врхунским светским костимографским остварењима.