“ЗАГОНЕТНЕ ВАРИЈАЦИЈЕ” 250 ПУТ У ПОНЕДЕЉАК 7. МАРТА

Представа „Загонетне варијације“, Ерика Емануела Шмита, у режији Божидара Ђуровића, биће изведена 250 пут у понедељак 7. марта у 20,30 часова на Сцени „Раша Плаовић“.

Мало је наших драмских представа које се могу похвалити тако дугим и богатим сценским животом као „Загонетне варијације“. У извођењу Марка Николића и Бориса Пинговића, ова представа се игра на Сцени „Раша Плаовић“ више од деценије, и то таквим интензитетом да је двестоти излазак пред публику прославила на свој десети рођендан, а ево, непуне три године касније, пред нама је и 250. реприза.
Аутор овог изванредног текста, Ерик Е. Шмит, био је гост на београдској премијери, 2. маја 1998. године, после чега је изјавио да је „Марко Николић један од најбољих тумача Абела Знорка“ и појаснио како је то глумац „који има моћ изванредне, изненадне трансформације. Већ самом појавом уверава ме да је веома усамљена личност каква је и јунак драме, али који уме да прелази из суровости у нежност. Својом појавом он објашњава читав један свет! Он је цело вече држао моју пажњу“. За ову улогу Марко Николић добио престижно глумачко признање, Награду „Раша Плаовић“. У образложењу Жирија, између осталог је речено: „ова креација је вансеријски домет који представља нови корак у Николићевом развоју, али и нови сензибилитет глумачког перфекционизма на нашој сцени. Николић је на истинит и убедљив начин, психолошким, али и физичким трансформацијама оживео задати лик“. А Борис Пинговић је за улогу Ерика Ларсена добио Похвалу Народног позоришта, уз образложење: „Игра из ‘другог плана’ често измиче пажњи критике и аплаузима публике. Припремити сцену за партнера, омогућити му да дође до пуног изражаја и остати у сенци, често тражи једнаку меру мајсторства. Играјући такав лик, Борис Пинговић је у огромној мери помогао глумачком остварењу Марка Николића које је обележило сезону у Београду...“
Непосредно пред јубиларно стото играње пред публиком, 2002. године, РТС је снимила и емитовала у оквиру Драмског програма овај комад са истим актерима (ТВ адаптација и режија Слободан Шуљагић). Телевизијски критичар констатује да се оваквим екранизацијама позоришних представа обично прибегава кад је представа „изиграна“, пред „скидање са репертоара“ и констатује како, напротив, ова представа адаптирана за мали екран показује да се „позоришни квалитет, ако постоји, може транспоновати у нову медијску форму, а да, при том, остане неспоран театарски чин, основни и првобитни ауторски и уметнички труд на којем је заснована телевизијска интервенција“. Данас са сигурношћу можемо додати: и да то не штети даљем сценском животу представе.
Забележимо и ово: поводом стоте представе, Ерик Е. Шмит је Народном позоришту упутио телеграм у којем је, између осталог, написао: „Увек ћу се живо сећати премијере у Београду, снаге  прочиш-ћеног спектакла и дирљиве интерпретације глумаца. То је један од мојих најлепших позоришних тренутака. Кад год мислим на вас не могу а да се не сетим приче једног мог пријатеља, однедавно ожењеног Београђанком, који је приликом посете њеним родитељима ишао да гледа представу за време рата. Током извођења нестало је струје због узбуне, али је публика остала и представа је настављена уз свеће. Био је то незабораван тренутак: позориште је сведено на суштину, човечност, битност, љубав. Плачем кад се сетим тога. У име свих тих свећа, примите моје дивљење и наклоност“.
Током тринаест година неуморног играња, представа је остварила бројна гостовања у земљи: у Студентском граду, Бору, Краљеву, Сомбору, Вршцу, Зрењанину, Аранђеловцу, Панчеву, Крагујевцу, Сремској Митровици, Кикинди, Параћину, Ковину, Убу, Свилајнцу, Јагодини, Костолцу, Косовској Митровици, Зајечару, на Бориним данима у Врању. „Загонетне варијације“ су представљале српску позоришну уметности и на гостовањима у Бечу, Цириху, Женеви, Лондону, Кијеву, Подгорици, на фестивалу Град театар Будва, те на Четвртом интердисциплинарном позоришном фестивалу „Дани малих ствари“ у Требињу. Представу је до сада видело скоро 45000 гледалаца.
М.Б.