ВЕРДИЈЕВА "АИДА" ПОНОВО НА РЕПЕРТОАРУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА, ПРЕМИЈЕРА 10. АПРИЛА

После неколико година паузе, једно од најпознатијих оперских дела чувеног италијанског композитора Ђузепеа Вердија - "Аида", поново ће се наћи на репертоару Велике сцене Народног позоришта у Београду. Режија је поверена Огњену Драганову (к. г.), диригент је Петер Леонард (к. г.), а премијера ће бити одржана у среду 10. априла (19,00).

Пре почетка представe биће одржан минут ћутања у знак сећања на жртве јучерашњег трагичног догађаја у селу Велика Иванча код Младеновца када је убијено 13 особа.
Насловну улогу тумачиће, у алтернацији, Јасмина Трумбеташ Петровић, Ана Рупчић Петровић и Сања Керкез.
У подели су и Јелена Влаховић/ Наташа Јовић Тривић/ Драгана дел Монако/ Јадранка Јовановић (Амнерис), Јанко Синадиновић/ Хон Ли/ Душан Плазинић (Радамес), Миодраг Д. Јовановић/ Александар Стаматовић (Амонасро), Иван Томашев/ Ненад Јаковљевић/ Славко Секулић (Рамфис), Стефан Павловић/ Михаило Шљивић (Краљ), Иванка Раковић Крстоношић/ Биљана Солдо/ Татјана Митић/ Марија Митић Васић (Свештеница) и Данило Стошић/ Ненад Чича (Гласник).
Сценографију су креирали Дејан Миладиновић и Мираш Вуксановић, костиме Миланке Берберовић обновила је Катарина Грчић, кореографију је урадио Константин Костјуков, избор видео материјала припремио је Дејан Миладиновић, а за видео продукцију био је задужен Петар Антоновић.
Овом представом, првакиња Опере Јелена Влаховић прославиће 25. година уметничког рада.
Последњи пут, "Аида" је била на репертоару Народног позоришта у Београду 22. априла 2009. године.
Праизведба овог ремек-дела оперске уметности, чија је радња смештена у древни Египат, одржана је 24. децембра 1871. године у Каирској опери.
М.Б.

                                ИЗВЕШТАЈ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА НОВИНАРЕ ОДРЖАНЕ 8. АПРИЛА У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Опера Ђузепеа Вердија "Аида" биће премијерно изведена на Великој сцени Народног позоришта у среду, 10. априла у 19 часова и 18. маја на арехеолоаском локалитету Виминацијум поводом прославе 1.700 година Миланског едикта, најављено је на конференцији за новинаре одржаној у Музеју Народног позоришта.
Вршилац дужности директора Народног позоришта Дејан Савић рекао је да ће нова поставка "Аиде" бити другачија у односу на ону која је пре пет година била премијерно изведена у Сава центру.
- Искористили смо чињеницу да ансамбл и солисти познају то дело", рекао је Савић и подсетио да је нова поставка приређена и у част 200 година од рођења Ђузепеа Вердија.
Он је додао да више не постоје сценске поставке великих опера које на сцени трају 25 и 30 године, али је изразио наду да ће нова верзија Аиде бити извођена барем 10 или 15 година. Савић је најавио да ће "Аида" највероватније гостовати и у Софији, док ће оперски ансамбл из тог града највероватније у Сава центру наступити у представи "Прстен Нибелунга" поводом 200 година рођења Рихарда Вагнера.
Редитељ Огњан Драганов рекао је да је пре шест година радио на поставци Аиде у опери у Темишвару.
- Овде је све другачије, јер радимо у веома кратком року. За редитеља је најтеже у Аиди да скине трагове традиције - казао је Драганов и додао да је импресиониран многим певачима опере Народног позоришта.
Он је најавио да ће у извођењу опере "Аида" учествовати и балетски играчи и статисти који ће на ефектан начин покушати да дочарају последњу сцену тријумфа.
Јелена Влаховић која ће улогом Амнерис у опери Аида прославити 25 година рада, рекла је да је први пут у тој опери наступала као млад солиста, а редитељ је тада био Дејан Миладиновић (в.д. директора Опере).
- Аида је репертоарска опера у којој ће стасавати многи млади уметници - рекла је она. Јасмина Трумбеташ Петровић која тумачи насловну улогу казала је да је то захтеван сценски и вокални наступ који тражи извођачку зрелост.
- То је лепа представа са новом сценографијом и костимима. Не мора све што је лепо да буде и скупо - додала је она.
Сопран Ана Рупчић Петровић истакла је да је "Аида" врх који један певач може да пожели.
- У овој представи нема скромности, сви дају све од себе, а то је огроман луксуз - додала је она.
Вршилац дужности директора Опере Дејан Миладиновић казао је да оперска компанија, која се одлучи да на свој репертоар уврсти "Аиду", поручује својој публици и другима да има храбрости да у ово кризно време уради једну такву представи, али и да поседује сјајне уметничке потенцијале.
Он је истакао да Опера Народног позоришта у својим редовима има солиста за најмање три премијере.
Миладиновић је подсетио да Национални театар има и фантастичан Оркестар и Хор, као и сјајну техничку екипу.
Он је изразио очекивање да ће публика нову верзију Аиде прихватити "са великим задовољством, ако не и са усхићењем".

                                               

                                                        БИОГРАФИЈЕ ПИТЕРА ЛЕОНАРДА И ОГЊАНА ДИМИТРОВА ДРАГАНОВА

Леонард је рођен у Бостону, где је и одрастао, после чега се сели у Њујорк. На Џулијарду завршава основне и мастер студије, a славни Жан Морел га бира за изузетно одабран програм дириговања.
Из богате уметничке каријере Питера Леонарда издвајамо најпре седмогодишњу функцију генералног музичког директора града Аугсбурга, Немачка (до 2002). Од бројних премијера светске и немачке музичке литературе, које су током тог периода извели Опера и Симфонијски оркестар, посебно место заузима иновативна продукција Вагнеровог Прстена Нибелунга. Маестро Леонард је имао многобројне наступе у својству гостујућег уметника са значајним оркестрима у Северној Америци укључујући и Њујоршку филхармонију, са десетинама немачких оркестара, са славном Orquesta Filarmonica de la UNAM у Мексико Ситију, Београдском филхармонијом, Филхармонијом из Пусана... Од  2008. је уметнички директор Народног позоришта у Ростоку и Северно-Немачке филхармоније.
Његов рад карактерише велика љубав према певању и певачима. Међу многим композиторима чија дела је изводио налазе се и Копланд, Крамб, Ек, Фини, Холст, Хоуханес, Корн, Мартину, Моу, Пасатјери, Рорем, Томас, Торн, Вајлдер и Цвилих, али нарочито су цењене његове интерпретације италијанских мајстора, посебно Вердија и Доницетија. Критика је веома позитивно оценила и његову светску премијеру интегралне верзије „филмске опере“ Les trois souhaits Бохуслава Мартинуа, а кабловска мрежа „Браво“ и магазин „Овације“ истичу његов изузетни допринос америчком музичком животу.
Снимао је за дискографске куће Albany, CRI, Opus One, Painted Smiles, Premiere Recordings и The Louisville Orchestra's First Edition Records. Један од његових дискова „Stereo Review“ је прогласио „снимком изузетне вредности“.
Добитник је престижних награда на Музичком фестивалу у Аспену, Моцартеум у Салцбургу, Тенглевуду и Бејруту...


Драганов је рођен 1964. у Старој Загори, Бугарска. Магистарске студије на Катедри за оперску режију је завршио на Бугарској музичкој академији 1997. До сада је био ангажован као: инспицијент у Националној опери у Софији (1986–91), асистент редитеља (Алберт-Андреу Леруксу и Пламену Карталову, 1989–96), редитељ у Националној опери у Софији (1996–2002), заменик управника Националне опере у Софији (1998–2002), генерални директор Мреже асоцијација балканских опера (2003–05), од 2005. генерални директор Музичке куће V’AMO и Новог европског симфонијског оркестра, а од 2012. оперски редитељ Државне опере Русе, Бугарска.
Режирао је велики број оперских представа у Бугарској, Грчкој, Румунији, Македонији, Холандији, Белгији, Италији, Босни и Херцеговини, Србији, Бразилу, Колумбији, међу којима су:
Ђ. Верди: Риголето („Euro stage“ трупа, Холандија; Национална опера у Сарајеву), Трубадур („Euro stage“ трупа и Опера Enshede, Холандија; Оперски фестивал у Белему, Бразил), Аида („Euro stage“ трупа; Национална опера у Темишвару), Набуко (Македонска национална опера; Опера Народног позоришта у Београду), Травијата (Ос, Холандија; Национална опера у Темишвару)
Ђ. Пучини: Мадам Батерфлај (Позориште „Луксор“, Ротердам), Боеми (Опера „Овидео“, Констанца), Тоска (Македонска национална опера; Национална опера у Темишвару; Национална опера – Иаси, Румунија)
А. Јосифов: Макс и Мориц, Пчелица Маја, Пинокио – све три у софијској Националној опери
Г. Доницети: Лучија од Ламермура („Euro stage“ трупа; Национална опера у Софији; Национала опера у Букурешту; Национални театар у Меделину, Колумбија), Љубавни напитак (Enshede, Холандија; копродукција Беч–Темишвар–Сарајево), Дон Пасквале (Национална опера у Сарајеву)
В. Белини: Норма (Национална опера Богота)
Ђ. Б. Перголези: Служавка господарица (Оперски фестивал у Белему, Бразил)
Б. Барток: Замак Плавобрадог (Државна опера у Старој Загори)
Ј. Штраус: Слепи миш (Државна опера у Констанци, Румунија)