Вести

Народно позориште у Београду
"ВЕЛИКА ДРАМА" СИНИШЕ КОВАЧЕВИЋА ОДИГРАНА ПОВОДОМ 15 ГОДИНА ОД ПРЕМИЈЕРЕ
06.02.2017.

Представа "Велика драма", по тексту и у режији Синише Ковачевића, одиграна је на Великој сцени у понедељак 6. фебруара, поводом 15 годинa од премијере.
Било је то још једно вече за памћење. Слично као и на претходних 215. извођења. Препуна сала, аплаузи на отвореној сцени, овације на крају представе, узвици „браво“ са свих страна... Од партера, до треће галерије! Публика на ногама, у трансу. Клања се глумцима, глумци се клањају публици. Импресивна слика која се не виђа баш тако често у нашим позориштима…
У једном тренутку, гледаоцима се обратио Танасије Узуновић који је, између осталог, рекао да се у претходних 15. година, у вези са представом, десило веома много лепих ствари, али и истакао да му је веома жао „што главни 'злочинац и кривац' (Синиша Ковачевић) за 'Велику драму' вечерас није са нама“.
– Писцу и редитељу „Велике драме“ шаљемо ваше и наше поздраве, велику захвалност и жаљење што није овде са нама. Разлог, не знам. Још једном, хвала вам што сте вечерас били уз нас и обећавам да ћемо „Велику драму“ играти, бар, још 15. година – поручио је Узуновић, поздрављен френетичним аплаузом.
У овом поетско-реалистичном комаду, осим Узуновића (Зарија Вучић), улоге су остварили Вук Костић (Милорад Вучић), Љиљана Благојевић (Видосава Вучић), Миодраг Радовановић (Милорад Вучић), Огњанка Огњановић (Тијана), Рада Ђуричин (Зорка Вучић), Бојана Стефановић (Марија Хелга Хофман), Радован Миљанић (Саво Вукотић – Цицко), Виктор Савић (Батрић Вучић), Бојан Кривокапић (Стеван Вучић), Вјера Мујовић (Даринка), Бранислав Томашевић (Данило Вучић), Димитрије Илић (Поп Стојан), Лепомир Ивковић (Новак Секуловић), Андреја Маричић (Ђорђија Лабовић), Бранко Јеринић (Светозар Јанкулов), Иван Заблаћански (Момир Вучић), Ивана Шћепановић (Зорка Вучић), Калина Ковачевић (Јелистина Вучић), Лола Витасовић (Бранка Вучић), Иван Николић (Зарија Вучић), Ива Стефановић (Вјера), Милена Ђорђевић (Јаница), Миња Пековић (Тијана), Александра Николић (Крстина Вучић), Предраг Милетић (Ранко Мијовић), Урош Урошевић (Оптужени Милош), Бранислава Зорић Васовић (Марија Хелга Хофман), Бошко Пулетић (Бранко Лазовић), Николина Богдановић (Жена Ранка Мијовића), Страхиња Поповић (Син Ранка Мијовића), Борко Сарић (Дутина), Александра Адамовић (Олга), Зоран Миловановић (Александар) и Љиљана Цинцар Даниловић (Пионирка).
Ковачевић заједно са великим глумачким ансамблом (35 улога, двадесетак статиста) кроз потресну сагу о нашој новијој прошлости, од средине до краја 20. века, преиспитују како историјски догађаји утичу на појединца, на који начин идеологија и политика трагично одређују људске судбине.
Ово је, заправо, прича о трагичној судбини једног човека који персонификује трагизме многих људи, свих оних који су некритички веровали у један нови систем, који је требало да им обезбеди један земаљски рај.
Ковачевић се у овом свом најамбициознијем драмском комаду, на чијем је тексту радио пуних 13 година, фокусира на црногорску породицу Вучић, која активно, у идеолошком и сваком другом смислу, учествује у колонизацији Војводине...
Представа је изнедрила плејаду младих глумаца - Вука Костића, Хаџи Ненада Маричића, Бранислава Томашевића, Соњу Колачарић, Бојану Стефановић, Љубомира Бандовића, Синишу Убовића, Игора Илића, Ивану Шћепановић, Јелену Хелц Весковић, Вјеру Мујовић, Анастасију Мандић, Милену Сијерковић Ђорђевић, Сену Ђоровић, Борка Сарића, Калину Ковачевић, Уроша Урошевића...
Са друге стране, као добра противтежа младима у представи су играли искусни глумци попут Танасија Узуновића, Миодрага Радовановића Мргуда, Љиљане Благојевић, Огњанке Огњановић, Раде Ђуричин, Горјане Јањић, Љубивоја Тадића, Радована Миљанића, Анђелке Миливојевић, Душанке Стојановић Глид, Лепомира Ивковића, Андреје Маричића, Бранка Јеринића, Добриле Ћирковић, Александре Николић, Предрага Милетића, Љиљане Газдић, Бошка Пулетића, Димитрија Илића...
Међу њима, све до смрти 19. децембра 2013. године, била је и Ружица Сокић. Два дана касније, представа је одиграна у њену част, а том приликом, публици у препуној сали, обратила се Љиљана Благојевић која је, између осталог, казала да је та призната глумица пуних 11 година, у улози Тијане, била “стуб носач” представе.
- Нажалост, овоземаљски живот настављамо без ње, дубоко верујући да ће нас она одозго чувати и волети, као што ћемо ми чувати сећање на велику глумицу, парадигму глумачког позива, изузетну, јединствену Ружицу Сокић - рекла је госпођа Благојевић.
У међувремену, 2. децембра 2015. године, преминуо је и Србољуб Милин који је од премијере све време тумачио улогу Попа Стојана.
Током свих ових година, представа је имала велики број планираних и непланираних алтернација. Многи су одлазили и враћали се у њу под најразличитијим разлозима, често са најсрећнијим (за 15 година рођено је више од 20 беба), а понекад је одсуствовање било условљено здравственим проблемима.
Представом је 1. јуна 2002. године отворено 47. Стеријино позорје.
“Велика драма” је доживела огроман успех како код публике, тако и код критике. Три награде, две глумачке ( Вук Костић – Стеријина награда за глуму, Љиљана Благојевић – Награда Народног позоришта) и једна Синиши Ковачевићу за текст (Награда Драгиша Кашиковић), потврђују изузетан уметнички домет овог великог и озбиљног сценског дела за који се увек тражи “карта више”.
У свим истраживањима о најгледанијим комадима, „Велика драма“ је увек високо котирана на листи, а на разним интернет форумима, према мишљењу публике, и данас је једна од најомиљенијих представа.
Од премијере, 22. фебруара 2002. године, представу је на матичној сцени и гостовањима видело око 110.000 гледалаца.
Овај четворочасовни спектакл, поред београдске, гледала је и публика на гостовањима у Трстенику, Панчеву, Вршцу, Нишу, Лазаревцу, Крагујевцу, Ваљеву, Пожаревцу, Новом Саду, Панчеву и Обреновцу.
Драматург представе је Жељко Хубач, сценографију је креирао Герослав Зарић, костиме је урадила Марина Вукасовић Меденица, а музику Ксенија Зечевић (1956-2006).
М.Б.

Више фотографија можете погледати ОВДЕ

Вести - Опште