У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ПРИРЕЂЕН ПРИГОДАН ПРОГРАМ ПОСВЕЋЕН ДАВОРИНУ ЈЕНКУ

Поводом затварања изложбе „Даворин Јенко 1835–1914“, у Музеју Народног позоришта у Београду, у среду 28. октобра, приређен је пригодан програм посвећен том значајном словеначком уметнику који је скоро читав радни век провео у Београду, од којег је већи део посветио нашем Националном театру где је оставио дубок и неизбрисив траг као диригент, вокални и инструментални педагог, а нарочито композитор.
У кратком говору, присутне је поздравио директор Музеја Драган Стевовић који је, између осталог, подсетио да је поменута изложба, која је отворена 16. маја ове године у оквиру манифестације „Ноћ музеја“,  била прва међународна изложба приређена  у Музеју Народног позоришта.
Он је нагласио да је поставку само у току те вечери видело око 3000 посетилаца.
У првом делу програма, одржана је промоција зборника идентичног назива као и изложба - „Даворин Јенко 1835–1914“, у издању Архива Србије и Архива Републике Словеније, у којем су објављени радови са научног скупа одржаног прошле године у Љубљани.
О овом значајном издању говорили су Грегор Јенуш, Франц Крижнар и Јелица Стевановић који су, заједно са Јелицом Рељић, и аутори изложбе.
У наставку програма, одржана је пројекција филма Драгомира Зупанца, у продукцији Радио- телевизије Србије, „Даворин Јенко – творац химни и будница“.
У њему аутор музички аргументовано приказује широк дијапазон музичких жанрова којима се Јенко успешно бавио - од градских вокално-инструменталних форми преко тада изузетно популарних игроказа (којих је био и утемељивач) све до озбиљних, симфоничних третмана инструменталних увертира.
Наратор Јово Анђић пролазећи стазама и локацијама битним за Јенков живот и дело - од Панчевачког црквеног певачког друштва преко београдских институција: Београдског певачког друштва, Народног позоришта, Капетан-Мишиног здања (као седишта Српске краљевске академије, чији је постао члан), куће у Доситејевој 33, коју је делио са животном сапутницом, првакињом Националног театра - глумицом Велом Нигриновом, до повратка у родну Словенију, где се и упокојио пре 101 годину - истовремено осликава контекст времена и средине у којој (и за коју) је стварао, али и сам карактер уметника.
Јенко је, између осталог, и аутор композиције „Боже правде“, писане као завршна хорска нумера за алегорију у стиховима „Маркова сабља“ која је играна у част пунолетства кнеза Милана Обреновића, 11. августа 1872. године.
Деценију касније, постаје и, уз дужу паузу, до данас остаје државна химна Србије.
М.Б.

Прочитајте још архивираних вести