У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА СКИЦА ГЕРОСЛАВА ЗАРИЋА

Изложба „Скице – поетика сценографије Герослава Зарића“, коју је приредио архитекта Зоран Булајић, отворена је у уторак 1. марта у Музеју Народног позоришта у Београду пред бројним званицама из јавног и културног живота.

Кустоскиња музеја Зорица Јанковић казала је да поставка, која ће бити отворена до 27. марта, представља само део Зарићевог богатог уметничког опуса.
- Изложба представља избор сачуваних сценографских скица и радних макета, од преко 200 реализованих позоришних сценографија или, математички гледано, свака два месеца по једна, што га сврстава међу најплодније позоришне ствараоце у нас. Обим је у континуитету пратио и квалитет, што потврђује око 50 награда, од којих је неке, као што су Стеријине на Стеријином позорју, и више пута добијао – рекла је Јанковићева.
У каталогу изложбе, Радослав Лазић је, између осталог, написао да се Зарић “никада дословно није придржавао ауторских дидаскалија”.
- Одувек му је било важно усаглашавање са редитељским концептима, игром глумаца, заједништвом с другим уметничким и техничким сарадницима. Свако ново дело и његова инсценација за њега су увек представљали нови почетак и трагање за заједничким језиком, природно, најпре, с редитељем – истакао је Лазић.
Зарић, редовни професор Факултета примењених уметности Универзитета уметности у Београду, рођен је 9. маја 1951. у Милутовцу.
Дипломирао је 1976. на Факултету примењених уметности у Београду.
Члан УЛУПУДУС-а од 1976, од када је и у статусу самосталног уметника.
Звање истакнутог уметника добио је 1996. године.
Бави се и сликарством и сценским дизајном.
Један од оснивача група Акт и Нова осећајност.
Сарађивао је са најистакнутијим српским позоришним редитељима, као и са онима са некадашњег југословенског простора.
Реализовао сценографска решења и на бројним фестивалима као што су БЕЛЕФ, Будва град театар, Охридско лето...
Урадио је и бројне сценографије за телевизију, у драмским и серијским емисијама.
Као дизајнер и графичар учествовао на бројним изложбама у земљи и иностранству, на Мајском салону, Октобарском салону, Прашком квадријеналу...
Међу најважније представе за које је урадио сценографију убрајају се “Свети Георгије убива аждаху”, “Кир Јања”, “Лажа и паралажа”, “Сабирни центар”, “Сан летње ноћи”, “Беснило”, “Покондирена тиква”, “Хобит”, “Голубњача”, “Снежна краљица”, “Тесла”, “Јадници”...
М.Б.