У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА О МИРИ СТУПИЦИ

Ретроспективна изложба "Мира Ступица - глумица века", поводом деведесет година од рођења наше славне драмске уметнице и првакиње Националног театра, отворена је у понедељак 23. септембра у Музеју Народног позоришта у Београду.

У име Куће, присутне је поздравио в.д. управника Дејан Савић који је, између осталог, казао да присуство великог броја људи на отварању ове поставке представља „један од великих дана у овом театру када се они највећи међу нама поново нађу у кући коју су прославили".
- Чињеница што је госпођа Ступица, у овим годинама, вечерас овде са нама, треба све нас веома много да весели - рекао је Савић и подсетио да ће славна уметница 1. октобра, поводом почетка 145. сезоне, бити гост на премијери представе „Дама с камелијама" која ће се одржати у њену част.
Говорећи о бројним наградама које је добила током своје дуге и веома богате каријере, Савић је нагласио да јој недостаје једна, а то је сребрњак Народног позоришта.
- Није га добила зато што је већ била престала да игра када смо га ми установили као признање. Са огромним задовољством предајем овај сребрњак у руке госпођи Мири Ступици - рекао је Савић поздрављеним снажним аплаузом посетилаца.
Савић је, потом, изложбу прогласио отвореном, а након тога, присутнима се обратила и ауторка поставке мр Ксенија Шукуљевић Марковић која је подсетила да је Мира Ступица у свет позоришне уметности закорачила са 18 година.
- На позоришној сцени деловала је више од шест деценија стварајући обиман, садржајан и значајан глумачки опус. Улоге су биле главне, често насловне и први пут представљене у нашој земљи. Многа њена глумачка остварења остала су од непролазне вредности српског и тада југословенског глумишта и задобиле су велике награде - казала је госпођа Марковић.
Према њеној оцени, уметничко дело Мире Ступице припада "најплеменитијој врсти српског глумишта".
- Остварена глумачка каријера, њен особен и импресиван стваралачки опус, уздигао ју је у трајне вредности српске културе, донео јој непролазну славу и крунисање изузетним, јединственим признањем - повељом "Глумица 20. века". Била је глумачка звезда током читаве своје каријере и блистала је глумачким сјајем сазвежђа Орион - додала је ауторка изложбе.
Госпођа Ступица се захвалила Дејану Савићу и Ксенији Шукуљевић Марковић на дивним речима, док је присутнима поручила да их све воли и да ће јој овај тренутак остати у посебном сећању.
Изложбом, која ће бити отворена до краја октобра, обухваћене су бројне фотографије, програми и награде из свих позоришта бивше Југославије на чијим је сценама играла, као и других медија (филм, телевизија, радио).
М.Б.
 

Више фотографија са отварања изложбе можете погледати ОВДЕ

Биографија:
Мира Ступица (17.август 1923, Гњилане) је глумица великог талента и широког стваралачког распона, која је обележила цело раздобље позоришног живота у Југославији после Другог светског рата.
Каријеру је започела у Уметничком и Народном позоришту у Београду (1941), а врхунце блиставе глумачке каријере остварила у Југословенском драмском позоришту у Београду, Хрватском народном казалишту у Загребу и Народном позоришту у Београду (1959 – 1979). Као гост, наступала је на сценама Атељеа 212, Београдског драмског позоришта и Звездара театра у Београду и Црногорског народног позоришта у Подгорици.
Располажући обиљем природних даровитости: привлачан, женствен физички изглед, топао и сугестиван глас, пластичан и изразит гест (додавши им стечене врлине узорног професионалца – марљивост и изоштрену самокритичност), она је искреном осећајношћу прожела сва своја остварења. То чини њену глуму и присном и сугестивном, што је допринело њеној великој популарности код публике, којој нема премца међу глумцима широм Југославије у другој половини двадесетог века.
У богатој галерији позоришних ликова које је остварила, издвајају се: Пук (Сан летње ноћи, В. Шекспира), Петруњела (Дундо Мароје М. Држића), Луцијета (Рибарске свађе, К. Голдонија), Лавренција (Фуентеовехуна, Лопе де Вега), Саша Његина (Таленти и обожаваоци Н. Островски), Даница (Љубав, М. Ђоковић), Груша Вахандзе (Кавкаски круг кредом, Б. Брехта), Мирандолина (Мирандолина К. Голдонија), Грушењка (Браћа Карамазови, Ф. М. Достојевског), Виола (Богојављенска ноћ, В. Шекспира), Настасја Филиповна (Идиот, Ф. М. Достојевског), Ана Карењина (Ана Карењина, л. Н. Толстоја), Мадам Сан Жен (Мадам Сан Жен, В. Сардуа), Јована (Света Јована Џ. Б. Шоа), Марија (Марија се бори с анђелима, П. Кохоута), Игнација, (Вечерас импровизујемо Л. Пирандела), Алтана (Тетовиране душе, Горана Стефановског), Живка Недић (Генерал Недић, С. Ковачевића), Принцеза Ксенија (Принцеза Ксенија од Црне Горе, Р. Војводић).
Поред непрекидног присуства на позоришним сценама до дана данашњег, остварила је више улога у филмовима и на телевизији. Први филм, снимила је 1951. године – Бакоња фра Брне (режија Федор Ханжековић), а затим и Стојан Мутикаша (режија Федор Ханжековић), Јара господа (режија Бојан Ступица), Ханка (режија Славко Воркапић), Дан четрнаести (режија Здравко Велимировић), Мушки излет (режија Волфганг Штауте), Рој и делије (режија Мића Поповић), Крвава бајка (режија Тори Јанковић), Доручак са ђаволом (режија Мирослав Антић), Како умрети (режија М. Стаменковић)... Остварила је више улога у ТВ драмама (Посета старе даме, Диренмата), вансеријску креацију дала је улогом Кике Бибић у телевизијској серији ТВ буквар А. Поповића.
За свој изузетан уметнички допринос добила је велики број награда: Савезна награда Владе ФНРЈ 1949 године, затим Седмојулска награда, Вукова награда, Добричин прстен, две Стеријине награде (за нарочите заслуге на унапређењу југословенске позоришне уметности и културе за улогу Ксеније у драми Принцеза Ксенија од Црне Горе), Орден рада и Орден са црвеном заставом, две Награде града Загреба, Златни медаљон „Љубиша Јовановић“, Награда „Јоаким Вујић“, три Златна ловорова вијенца на Фестивалу малих и експерименталних сцена у Сарајеву, бројне плакете и повеље.
Прва је добитница и новоустановљене Велике награде коју додељује Црногорско народно позориште из Подгорице.
За своја остварења на филму, награђена је Златном филмском траком Међународног института за кинематографију СР Немачке, Златном ареном Фестивала југословенског филма у Пули, Наградом „Теодора“ на Филмском фестивалу у Нишу.
За изузетну улогу у серији ТВ буквар, добила је Диплому Фестивала телевизије на Бледу 1969. године, а наредне године Плакету Златорога из Марибора као најпопуларнија личност ТВ екрана.
По мишљењу својих колега глумаца, у анкети коју је 2001. спровео лист „Вечерње новости“, проглашена је глумицом века.