У фоајеу Сцене „Раша Плаовић“ одржана комеморација поводом смрти Нијаза Мемиша, дугогодишњег мајстора маске и шефа шминкернице Народног позоришта у Београду

Kомеморација поводом смрти Нијаза Мемиша, дугогодишњег мајстора маске и шефа шминкернице Народног позоришта у Београду, одржана је 17. јуна у фоајеу Сцене „Раша Плаовић“.

У присуству породице, пријатеља и колега, од господина Мемиша, дирљивим и бираним речима, са много емоција и сузама у очима, опростила се управница Народног позоришта у Београду Ивана Вујић. 

О дивном и драгом човеку Нијазу Мемишу, генију сценске маске и шминке, који је преминуо 14. јуна у 82 години живота, топлим речима говорили су и његов колега из шминкернице Народног позоришта Александар Расинац, драмски уметници Љубивоје Тадић и Зоран Ћосић и првак Опере Јанко Синадиновић. 

Испраћај за кремацију одржан је истог дана, у раним поподневним сатима, на Новом гробљу у Београду. 

Нијаз Мемиш рођен је 3. маја 1938. године у Враништу, у Републици Србији. 

У Народном позоришту у Београду био је запослен пуних 46 година - од 2. новембра 1955, па све до одласка у пензију 31. октобра 2001. године, после чега је у свом театру, који је за њега био други дом, наставио да ради хонорарно, али једнако посвећено и са љубављу према послу, као и првог дана.

У нашој кући запослио се још као тинејџер, са свега 17. година, на пословима власуљара, а потом је захваљујући свом преданом раду и таленту постао прави мајстор маске, незаменљив у послу, препознатљив по уметничким димензијама својих креација.

Господин Нијаз био је веома поштован не само од својих колега, већ и у широј позоришној јавности, као и од стручњака из разноврсних уметничких сфера.

Посебно су га волели глумци, оперски певачи и балетски играчи са којима је провео скоро цео свој живот. 
Током непуних пола века рада у Народном позоришту оставио је неизбрисив, особени траг у више од 500 премијерних и на хиљаде репризних представа. 

Међу њима су, када је реч о драмским насловима, ”Kоштана” Боре Станковића, ”Маска” Милоша Црњанског, ”Избирачица” Kосте Трифковића, ”Kир Јања” и ”Покондирена тиква” Јована Стерије Поповића, ”Тесла” Стевана Пешића, ”Вожд Kарађорђе и кнез Милош” Жарка Kоманина, ”Развојни пут Боре Шнајдера” Александра Поповића, ”Максим Црнојевић” Лазе Kостића, ”Мајстор” Роналда Харвуда, ”Стилске вежбе” Рејмона Kеноа, Шекспирова ”Укроћена горопад”, ”Тетовирана ружа” Тенесија Вилијамса, Шоов ”Пигмалион”, Ибсенова ”Дивља патка”, ”Месец дана на селу” Тургењева, ”Чежња под брестовима” Јуџина О’ Нила, ”Мандрагола” Никола Макијавелија, ”Живот је сан” Педра Kалдерона де ла Барке, Еурипидове ”Тројанке”...

Своје мајсторство исказао је и у раду са оперским уметницима на представама као што су ”Атила”, ”Риголето”, ”Набуко”, ”Аида”, ”Отело”, ”Дон Kарлос” и ”Травијата” Ђузепеа Вердија, Доницетијева ”Ана Болен” и ”Лучија од Ламермура”, ”Адријана Лекуврер” Франческа Чилее, ”Тоска” и ”Боеми” Пучинија, ”Kавалерија рустикана” Маскањија, ”Штраусов ”Слепи миш”, ”Вештице из Салема” Роберта Ворда, Росинијева ”Пепељуга”...

Незаборавног Нијаза памтиће и балетски уметници и публика у представама ”Успавана лепотица” и ”Лабудово језеро” Чајковског”, ”Жизела” Адолфа Адама, ”Дон Kихот” Минкуса, ”Ромео и Јулија” Сергеја Прокофјева”, ”Јесењи пљусак” Дмитрија Шостаковича, ”Чудесни мандарин” Беле Бартока, ”Љубав чаробница” Мануела де Фаље, ”Шехерезада” Николаја Римског Kорсакова, ”Охридска легенда” Стевана Христића, ”Фокин и Нижински” Лидије Пилипенко... и још у много, много представа.

Слава му и вечно хвала.

Његово Народно позориште у Београду. 

 

Прочитајте још вести