У ФОАЈЕУ ДРУГЕ ГАЛЕРИЈЕ ОТКРИВЕНА БИСТА МИЈИ АЛЕКСИЋУ

У фоајеу друге галерије Народног позоришта у Београду, у четвртак 26. септембра откривена је биста глумцу Милосаву Мији Алексићу (1923-1995) поводом 90 година од његовог рођења.

У присуству породице, пријатеља и бројних новинара, бисту је открио Велибор Алексић, син славног драмског уметника, рођеног 26. септембра 1926. године у Горњој Црнући.
- Мија је био као сваки други тата. Понекад је било напорно, понекад весело. Људи, који гледају са стране, то не схватају, али моји пријатељи су били навикли на то и посматрали су га као мог оца, а не као глумца - рекао је Алексић.
О богатој и веома успешној каријери Мије Алексића, говорио је в.д. управника Народног позоришта Дејан Савић који је, између осталог, казао да му је веома драго што се у "соби легенди", поред великана - Илије Станојевића, Димитрија Парлића и Љубинке Бобић, нашла биста и овог изузетног уметника који је, као и они, оставио неизбрисив траг у Националном театру.
Савић је цитирао некадашњег директора Драме Народног позоришта Велибора Глигорића који је о противуречности уметничке личности Мије Алексића написао: "Природа његове глуме има северни и јужни пол. На јужном полу су ведрина, радовање, веселост, смех, игра. На северном полу је тамни вилајет".
Савић је најавио да ће у јануару следеће године, у Музеју Народног позоришта бити отворена изложба посвећена Мији Алексићу.
Славни глумац дебитовао је у Народном позоришту 1949. године улогом Стражара у Шекспировом "Хамлету".
Током блиставе карије остварио је низ значајних улога као што су Помет (Дундо Мароје, М. Држића), Сцеледро (Хвалисави војник, Плаута), Прока (Ожалошћена породица, Б. Нушића), Жевакин (Женидба, Н. В. Гогоља), Смердјаков (Браћа Карамазови, Ф. М. Достојевског), Лебјаткин (Зли дуси Ф. М. Достојевског), Чеда Урошевић (Госпођа министарка, Б. Нушића), Присипкин (Стеница, В. Мајаковског), Кристофер Ман (Виловњак са западних страна, Синга), Петар Дуња (Сан летње ноћи, В. Шекспира), Ујка Благоје (Госпођа министарка, Б. Нушића), Тартиф (Тартиф, Ж. Б. П. Молијера), Зганарел (Дон Жуан, Ж. Б. П. Молијера), Сирано (Сирано де Бержерак, Е. Ростана), Вуле Пупавац (Подвала, М. Глишића), Аркадије (Шума, А. Н. Островског), Јеврем Прокић (Народни посланик, Б. Нушића), Поп Ћира (Поп Ћира и Поп Спира, С. Сремца), Ричард Трећи (Ричард Трећи, В. Шекспира), Полицијски провокатор (Полицајци, С. Мрожека), Јованча Мицић (Пут око света, Б. Нушића), Агатон (Ожалошћена породица, Б. Нушића), Вили Ломан (Смрт трговачког путника, А. Милера)...
Осим у Националном театру, играо је и у Југословенском драмском позоришту, Атељу 212 и на другим сценама...
Глумио је у више од 60 филмова, а значајне улоге остварио је и на телевизији.
За своје позоришно и филмско стваралаштво добио је највиша друштвена признања и сталешке награде - Октобарску награду, Стеријину награду, Добричин прстен, Златног ћурана, Златну арену, Кристалну призму, Награду за животно дело Фестивала у Сопоту, Гран при Ћеле кула, Признање - Жива легенда...
Алексић је преминуо у Београду 12. марта 1995. године.
Откривање бисте одржано је у оквиру прославе поводом 90. година од рођења Мије Алексића, а коју од 6. до 30. септембра организују Културни центар Горњи Милановац, Општина Горњи Милановац, Југословенска кинотека, Радио телевизија Србије, Народно позориште у Београду, Народни музеј из Крагујевца и Музеј позоришне уметности Србије.
М.Б.