Солиста Опере Велизар Макса Максимовић сахрањен на Новом гробљу у Београду

Дугогодишњи члан Опере Народног позоришта бас Велизар Макса Максимовић, који је преминуо у 85. години живота, сахрањен је 15. фебруара на Новом гробљу у Београду..

Максимовић, рођен 1933. године у Бадовинцима, у Мачви, током каријере остварио је веома запажене улоге, нарочито у италијансим операма, од којих се посебно издваја Жорж Жермон, у Вердијевој "Травијати", са 132 наступа.

Публика га памти и као Грофа Луну у „Трубадуру“, Риголета у „Риголету“, Амонасра у „Аиди“, Фигара у „Севиљском берберину“, Белкореа у „Љубавном напитку“, Тонија у „Пајацима“…

Певао је и у представама „Фауст“, „Кармен“, „Шпански рат“, „Јулије Цезар“, „Чаробна фрула“, „Кармина бурана“, „Борис Годунов“, „Пикова дама“, „Иван Грозни“, „Каћа Кабанова“, „Продана невеста“, „Коштана“, „Еро с онога свијета“, „Покондирена тиква“, „Горски вијенац“...

Стални члан Опере Народног позоришта у Београду постао је 1. септембра 1965. године.

Пензионисан је на крају сезоне 1990/1991. и после тога наставио је још пуних 16 година да пева као хонорарни сарадник.

Последњи наступ на матичној сцени имао је 25. јануара прошле године.

Иако пре тога пуну деценију није отпевао ниједну улогу, без размишљања је прихватио позив дирекције Опере да, "у последњем тренутку", уместо колеге који се разболео, наступи као станодавац Беноа у Пучинијевим "Боемима".

Освојио је многобројне награде, међу којима се посебно издвајају Трећа награда младих југословенских певача, (Загреб 1959), Прва награда младих југословенских певача, (Београд 1961/1962), Награда за бас (Вервије у Белгији 1961/1962), две позоришне награде за оперу „Моћ судбине“ (Фра Мелитоне) и „Чаробна фрула“ (Папагено), Повеља Народног позоришта 1990. године...

Учествовао је и у разним концертним манифестацијама, а деценију и по успешно се бавио и педагошким радом у Музичкој школи „Стеван Мокрањац“.

Максимовић је преминуо 13. фебруара у Београду.
М.Б.

 

Прочитајте још вести