ПРОМОВИСАНА КЊИГА РАШКА В. ЈОВАНОВИЋА „ОД ИСТОГ СЛУШАОЦА I – II (1976 – 2006)"

Промоција књиге Рашка В. Јовановића „Од истог слушаоца I – II (1976 – 2006)", коју је објавила Радио телевизија Србије – Радио Београд, одржана je у суботу 29. јануара у Музеју Народног позоришта.

Драмски писац, романсијер и новинар Миодраг Илић истакао је да Јовановић овом књигом “подиже споменик својој упорности, марљивости, знању, ерудицији, интелекту и једном европском поимању медија радија”.
- У два тома обухваћено је 30 година емитовања радио програма, не само Радио Београда, него и других, некада, југословенских радио станица: Загреба, Сарајева, Новог Сада... У периоду од 1976. до 2006. године, Рашко је објавио укупно 654 приказа, као и две студије. Једна се односи на информативни програм, а друга на радио драму – објаснио је Илић.
Према његовим речима, сваки Јовановићев приказ садржи неколико слојева, а то су информација, едукативна компонента, вредносни суд и порука.
- Рашко има једну разрађену методологију, један потпуно стручан, усавршен приступ материји о којој пише, односно о прилозима које је чуо и високо постављене стандарде и критеријуме, као и једно осећање и разумевање стваралачког поступка на радију и, увек, добру намеру. Осећа се, заправо, да све ово пише добронамеран човек који уме да запази и да своје запажање стави у контекст времена и актуелних прилика – нагласио је Илић и истакао да се пред читаоцима налазе документи који не говоре само о радију и радио емисијама, него и о огромном опсегу радио продукције на некадашњем југословенском простору.
- То су документи о времену, о мењању укуса, духа, сензибилитета овог народа, његове политике и односа који су постојали у друштву. Како идете сукцесивно, од 1976. до 2000. можете тачно да пратите једну дијалектику и један низ промена које су догодиле у сфери мишљења, духа и укуса овог народа – рекао је Илић, некадашњи директор Драме, а потом и маркетинга Народног позоришта. 
Примећујући да је господин Јовановић “већ годинама једини српски радио критичар”, главни уредник Радио Београда II Ђорђе Малавразић је казао да, када би се у том жанру успоставила награда, попут оних које већ постоје за позоришну, филмску, телевизијску и књижевну критику, он би “сваке године, а можда и доживотно, био добитник тог признања”.
- Јовановић је својом делатношћу покривао један огроман, разређен, простор и успео од радио критике, која јесте нешто, да направи још више, да она буде нешто у нашој култури. Он је током последњих деценија, практично, једини одржавао тај пламен, ту ватру на којој су се радио посленици грејали. Повремено, од језичака те ватре, како кад и како у којој прилици, они су и бежали, зависно од тога да ли је критика била повољна или не – казао је Малавразић.
Одломке из књиге читали су драмски уметници Ксенија Јовановић, Биљана Ђуровић и Лепомир Ивковић.
Јовановић је рођен у Београду 18. августа 1932. године где се и школовао: 1951. матурирао је у Трећој мушкој гимназији, а 1955. дипломирао је југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филозофском факултету. Докторирао је 1968. на Филозофском факултету у Београду са тезом Иво Војновић – живот, генеза, анализа и оцена дела. Аутор је књига: Иво Војновић, библиотека "Раднички универзитет", "Рад", Београд 1964; Иво Војновић – живот и дело, Институт за књижевност и уметност, "Студије и расправе", Београд 1974; Позориште и драма, библиотека "Човек и реч", Београд 1984; 125 година Народног позоришта у Београду (са Олгом Милановић и Зораном Т. Јовановићем), Галерија Српске академије наука и уметности, Београд 1994; Један други Нушић, Смедерево 1998. За извођења у позоришту драматизовао више поетских и прозних дела: И ја сам као врело, стихови Владимира Назора (Театар поезије у Београду, 1967), Петар Петровић Његош, Горски вијенац (Театар поезије у Београду, 1970), Тамнине, проза Зарије М. Поповића (Аматерско позориште, Гњилане, 1997). Аутор више радио-драма и драматизација, које је емитовао Радио-Београд: 125 година Народног позоришта у Београду, Франше д’Епере, Јован Дучић, Милорад Ј. Митровић, Светозар Ћоровић, Милорад Поповић Шапчанин, Коста Трифковић, Бранислав Ђ. Нушић (у серији "Звездани часови"), Судбини упркос – Ото Клемперер, У трагању за модерном опером, Следбеник Густава Малера, Српски Орфеј, Гласови обојени старим зла том... За Телевизију Београд написао сценарија за две епизоде серије "Татар у Срба": Позориште се рађа у Београду и Прелазак у XX век – Бранислав Нушић (1995) и за емисију о Београдској опери (за сателитски програм).
Микојан Безбрадица