ПРЕМИЈЕРА „СРПСКЕ ТРИЛОГИЈЕ” 22. НОВЕМБРА, ЗА ДАН ПОЗОРИШТА

Представа „Српска трилогија", коју по роману Стевана Јаковљевића, у драматизацији Миодрага и Светолика Никачевића, режира Славенко Салетовић, биће премијерно изведена на Великој сцени 22. новембра, за Дан позоришта.

В.д. директора Драме Спасоје Ж Миловановић, оценио је да је ова представа „веома битна за Народно позориште зато што са њом улазимо у обележавање значајне прославе - 100 година од почетка Првог светског рата".
„У питању је велики државни пројекат у који ће, поред нашег, бити укључења и друга српска позоришта, уметничка удружења и институције, а све у циљу да на достојан начин буде обележен један од најславнијих периода наше историје", казао је Миловановић.
Салетовић је оценио да је Јаковљевић „Српском трилогијом", која је први пут објављена 1937. године, исписао странице „једног од најбољих европских антиратних романа".
„Ово је комад који нас, без срама, подсећа на неке вредности који су у овом тешком времену, некако, постале пасе. Нажалост, данас се мало и стидимо да кажемо: „Ја сам национ", „Ја верујем", „Ја не крадем", „Ја волим свога ближњег", „Ја бих се жртвовао за нешто, ако би то нешто захтевало то од мене"... У овој причи нема сукоба унутра. У њој је сукоб са богом и божијом вољом, са судбином, са злом...То су најбоље позиције трагетских структура. Ова представа има идејну претензију да нам укаже на то да су постојали неки сјајни људи који су нам оставили неки путоказ. Иако су били мали, болесни, уплашени и свесни опасности у којој се налазе, били су у стању да то превазиђу и да се жртвују не би ли постигли неки виши циљ", указао је Салетовић.
У подели су Вук Костић (Стојановић, капетан, командир јуришног одреда), Иван Босиљчић (Стеван, потпоручник артиљерије), Вук Салетовић (Коста Турчин, поручник, артиљерац), Бојан Кривокапић (Рајко, поручник), Павле Јеринић (Драган, наредник), Миленко Павлов (Живорад, посилни), Радован Миљанић/ Бошко Пулетић (Пуковник), Андреја Маричић (Светозар, редов), Зоран Ћосић (Трајко, редов), Слободан Степић (Милосав, редов), Милош Ђуровић (Станоје, редов), Стефан Бузуровић (Андра, редов), Иван Заблаћански (Радослав, редов), Вахид Џанковић (Спасоје, редов), Борисав Миљковић (Фрулаш) и Никола Радека (Дромбуљаш).
Сарадничку екипу чине Славко Милановић (драматург), Борис Максимовић (сценограф), Тијана Траиловић (косценограф), Катарина Грчић (костимограф), Мирољуб Аранђеловић Расински (композитор), др Љиљана Мркић Поповић (сценски говор), Ферид Карајица (сценски покрет), Владимир Петричевић (дизајн звука), Ђорђе Јовановић (инспицијент), Даница Стевановић (суфлер), Немања Константиновић (организатор) и Кристина Обрадовић (коорганизатор).
М.Б.

 

 

 

 

 

ИЗВЕШТАЈ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА НОВИНАРЕ ОДРЖАНЕ У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА 20. НОВЕМБРА

В.д. управника Народног позоришта, Дејан Савић, рекао је да се на државном нивоу планира обележавање стогодишњице Првог светског рата, а да је НП са овом представом корак испред, кренувши без много помпе у пројекат који се тиче улоге Србије у том рату.
- Сведоци смо потребе да се правдамо свету, помиње се ревизија историје. Национални театар и наша уметност имају улогу да реализацијом оваквих дела дају свој допринос истини - истакао је он.
- Оба светска рата значила су борбу између добра и зла. Србија је оба пута била на страни добра. Наш је задатак да то покажемо - рекао је Савић, додајући да НП дуго није имало на сцени такав грандиозан ратни спектакл.
В.д. директора Драме НП Спасоје Ж. Миловановић изјавио је да се "Српска трилогија" бави овом грандиозном темом на достојан начин, а истовремено је омаж старој представи "На леђима јежа" (из 1938.), као њена адаптирана верзија.
- Нова представа је у стилу психолошког реализма. Када је погледате морате да осетите понос што припадате тој историји и што сте потомци таквих људи које је описао Јаковљевић - рекао је он.
Редитељ Салетовић истакао је да представа нема амбицију да доцира или да се бави политиком, већ да подсети на људе који су имали осећај национа, части, поштења, жртве, свесни да ће изгубити живу главу, да подсети на то чудо које се догодило једном народу од 1914. до 1918. године, а које је тај народ почео да заборавља, па и да га се стиди.
- Представа говори о српском идентитету и трагичној величини, али на савремен начин, кроз фрагментарну драматургију и уз велику енергију целог ансамбла - изјавио је редитељ.
Додао је да има помало и мерења шта је то патриотски или непатриотски, па је питање како ће то примити ово време са својим шумовима и поделама.
Драматург Милановић рекао је да је задржан текст браће Никачевић, али је промењена структура да би се приближио модерној драматургији, а додати су и неки други текстови Јаковљевића.
- Цео роман, наравно, не може да стане у представу, па је узет само један део, о Солунском фронту 1918. године - обајснио је он.
У великом, мушком глумачком ансамблу са 16 чланова улоге војника и официра играју Вук Костић, Иван Босиљчић, Вук Салетовић, Бојан Кривокапић, Павле Јеринић, Миленко Павлов и други.
Костић је рекао да играју мале приче великих људи, спектар ликова који су пре рата били учитељи, сељаци, ковачи...
- То је прича о слози и снази тих људи којима је главни циљ био да стигну својој кући - додао је он.
Босиљчић је најавио да представа приказује хероизам и трагику, али и доста духовитости.
- Дешава се на фронту, у рату, па човек помисли на смрт и тугу, али ови људи су били итекако живи, на моменте и радосни и духовити, а ми смо потомци преживелих - истакао је он.
Чланови ансамбла сматрају да представа буди национални понос, али и позива на одмереност у третирању велике теме. За једне је она антиратна јер приказује како су "солунци" били мало спремни, а мало приморани на огромне жртве, док за друге изазива асоцијације на борбу Спартанаца код Термопила.