Премијера представе „САН ЛЕТЊЕ НОЋИ ПРОЈЕКАТ ШЕКСПИР“, по делу Вилијама Шекспира, у режији Кокана Младеновића, 8. октобра на Великој сцени

После паузе дуже од две деценије, једна од најлепших комедија у светској драмској литератури „Сан летње ноћи”, поново ће постати део редовног драмског репертоара Народног позоришта у Београду.

Премијера представе под називом „САН ЛЕТЊЕ НОЋИ ПРОЈЕКАТ ШЕКСПИР“, заказана је за 8. октобар (19,30) на Великој сцени у режији Kокана Младеновића, са комплетно женском поделом у којој је 15 глумица - Радмила Живковић, Лидија Плетл, Александра Николић, Душанка Стојановић Глид, Марија Вицковић, Данијела Угреновић, Вања Ејдус, Вања Милачић, Милена Ђорђевић, Ивана Шћепановић, Бојана Бамбић, Јована Беловић, Сања Марковић, Исидора Симијоновић и Нина Нешковић.

Из зачаране шуме, места разоткривања хировитости људске природе, несталности љубавних осећања, раскалашености и неспутаности, где се варка и чаролија испреплићу с фином психологијом, Младеновић је радњу изместио у један женски затвор.

„Ваљда не постоји већи контраст који се да замислити од простора затвора, као простора сваке врсте неслободе, и Шекспировог Сна летње ноћи који је један од комада који управо слави слободу, љубав, машту, лепоту“... објашњава Младеновић за „Позоришне новине“ у паузи између две пробе и наставља: „Тај конфликт, тог бескрајног поља слободе и тог простора спутане слободе, какав је затвор, треба да да и много поетичног, али и потпуно друге значаје неким Шекспировим сценама у односу на то како су изворно написане. Kад додамо да је то женски затвор, што значи да не можемо, а да се не дотакнемо и реалног односа према женама у данашњем друштву, мислим да ће то бити једно потпуно ново читање Шекспира које у ствари врло, врло поштује сам Шекспиров контекст, али га и ставља у потпуно нове околности“, сматра наш саговорник и додаје: „Хамлет каже: Ова земља је тамница. Ми немамо разлога да се неидентификујемо са том његовом реченицом. Просто, затвор јако интензивира и карактере и односе међу њима. У датим околностима, Шекспир постаје један лакмус који чита не само све односе унутар затворског круга, него генерално и све друштвене односе и устројство света у коме живимо, на начин на који живимо“, каже Младеновић.

Упитан да ли ће представа остати у оквирима изворног жанра, открива да ће „много тога из овог текста отићи у правцу сатиричног, па чак и гротексног“.

„Та врста радосне комедије, углавном ће бити у оним деловима где затворенице, као особе невичне глуми и театру, покушавају да направе један наивни и лепи свет. Али, напомињем, контекст у коме се оне налазе и причају причу није нимало смешан. Самим тим се отварају могућности за неке друге жанрове, мада ја искрено не верујем ни у какво позориште чистих жанрова. Мислим да је у веку у коме живимо, као и данашњем театру, та жанровска подела одавно превазиђена“.

Додаје, на крају разговора, и да му је било веома инспиративно да представу уради са комплетно женском поделом.

„Мислим да тај додатак женске психологије, на изворни Шекспиров материјал, отвара много више психолошких нијанси, него што би то било у случају кад би имали искључиво мушку поделу“.

Драматурзи су Димитрије Kоканов и Жељко Хубач, костимографкиња је Бојана Никитовић, сценографкиња Марија Kалабић, композиторка Ирена Поповић, док је за сценски покрет била задужена Андреa Kулешевић.

Ово ће у Народном позоришту бити шеста драмска поставка „Сна летње ноћи”. Премијере су одржане 04.04.1910. (режија Милорад Гавриловић), 26.03.1912. (Сава Тодоровић), 25.06.1920. (Александар Верешчагин), 11.09.1931. (Јуриј Љвович Ракитин) и 26.09.1997. године (Никита Миливојевић).

На сцени Народног позоришта, у адаптацији Лучијана Јонескуа, у режији и кореографији Михаеле Атанасиу, била је постављена и балетска представа „Сан летње ноћи”, а премијера је одржана 10. децембра 1987. године.
М.Б.


                                   ИЗВЕШТАЈ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА НОВИНАРЕ ОДРЖАНЕ 4. ОКТОБРА 

Народно позориште у Београду премијерно ће извести 8. октобра представу “Сан летње ноћи – Пројекат Шекспир”, која се дешава у женском затвору ради ресоцијализације затвореница, а према речима редитеља Kокана Младеновића, то ново читање познатог дела Вилијама Шекспира представља “лакмус за читање света у коме живимо”.

“Облик ове представе није уобичајен, али ми смо ту да истражујемо велике наслове који по свему припадају овој кући. У нашој представи министарство културе иницира пројекат са жељом да поспеши живот затвореница, да се укључи у њихову будућу ресоцијализацију”, рекао је 4. октобра на конференцији за новинаре Младеновић, који је и адапирао Шекспиров текст, док су драматурзи Димитрије Kоканов и Жељко Хубач.

Према речима Младеновића, постоји свет имагинације и лепоте чак и у таквим околностима - свет театра који креирају затворенице, а постоји и свет нужности, свет државе, репресије, који је формално задужен за тај свет имагинације и лепоте.

“У контрасту та два света дешава се ова представа. Било нам је интересантно да испитујемо како један комад који у сваком смислу слави слободу - слободу љубави, позоришног израза, јавне речи, све врсте слободе - реагује на простор неслободе какав је затвор”, изјавио је Младеновић, додајући да ће многа значења Шекспировог комада бити потпуно неочекивана у таквом контексту.
Састав ансамбла директно реплицира на манир Шекспировог театра, где су све улоге играли мушкарци, а у овој варијанти играју само жене.

“Убеђен сам да ће то дати неке неочекиване слојеве. Готово сви мушкарци у Шекспировом комаду наступају са позиције мушког ауторитета, ниподаштавајући своје супруге, играјући игре доминације. Чудно се заплету љубавни парови кад их играју девојке. Некако мислим да су мушкарци довољно упропстили свет и да је време да видимо женске приче”, рекао је Младеновић.

Помињући да је поступак који је изабран за ову представу “велико деконструисање па поновно конструисање” Шекспировог комада, истакао је да тај посао “знатан, изузетно тежак, узбудљив, али управо због тога драгоцен”, те изразио наду да ће и резултат бити пођеднако узбудљив. “Једно такво ремек дело смо растављали па састављали, без жеље да га покваримо. Ако тај механизам проради тако поново састављен бићу јако срећан”, рекао је Младеновић и цитирао великог светског редитеља Питера Брука да се сви ми варамо у начинима на које тумачимо Шекспира, али да је с времена на време потребно променити начин на који се варамо.

Директорка Драме Народног позоришта Тања Шљивар истакла је да јој је била узбудљива идеја о женској глумачкој подели, као и процес рада тројице адаптатора. “Они су урадили оно што је је радио и сам Шекспир, као први постмодерниста, користећи многе цитате, улазећи у дијалог с другим књижевним делима. Шекспир није недодирљив и управо је задатак позоришта да прави рекомбинације, нова дела за нову, нашу реалност”, рекла је Тања Шљивар.

Управница Народног позоришта Ивана Вујић изразила је велико задовољство пред прву премијеру у новој, 151. сезони.

“Ово је занимљив, озбиљан и истраживачки пројекат. Национални тетар има обавезу да истражује различите облике и форме, различите углове гледања таквог озбиљног материјала као што је Шекспир”, истакла је Ивана Вујић, додајући да је цео ансамбл уложио велики рад, љубав и професионалност.

Управницу затвора игра Радмила Живковић, професорку Александра Николић, а затворенице које спремају Шекспирове ликове Душанка Стојановић Глид (Оберон), Вања Ејдус (Титанија), Сања Марковић (Пук). У ансамблу су и Марија Вицковић, Нина Нешковић, Јована Беловић, Исидора Симијоновић, Ивана Шћепановић, Данијела Угреновић, Лидија Плетл, Вања Милачић, Бојана Бамбић и Милена Ђорђевић.

Kостимографкиња је Бојана Никитовић, сценографкиња Марија Kалабић, а композиторка Ирена Поповић.

Прва реприза представе “Сан летње ноћи – Пројекат Шекспир” биће 9. октобра.

 

Прочитајте још вести