ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ "ОГВОЖЂЕНА" 16. МАРТА НА СЦЕНИ "РАША ПЛАОВИЋ"

Представа "Огвожђена", по тексту Горане Баланчевић и у режији Ђурђе Тешић, биће премијерно изведена у суботу 16. марта (20,30) на Сцени "Раша Плаовић".

„Огвожђена“ је једна од пет најбољих драма међу 104 које су биле пријављене на последњи конкурс Стеријиног позорја за најбољи драмски текст у 2011. години. Исте године овенчанa је Наградом Удружења драмских писаца Србије „Бранислав Нушић".
Према оцени драматурга Славка Милановића, тескт карактерише лакоћа презентовања основне радње, свеприсутна прегледност збивања, вешто скицирање ликова које се манифестује у говору сваког од њих и у дијалогу који је увек у функцији драмске ироније.
- Баланчевићева нас проводи кроз неку врсту „тунела жанрова“, па се искази трагичке самоспознаје ликова лако трансформишу у комичке, аутоироничне и дубоко хуморне реплике и ситуације - каже Милановић.
У подели су Душанка Стојановић Глид (Весела Јовановић), Милош Ђорђевић (Драган), Марија Вицковић (Сања), Слобода Мићаловић (Нина), Анастасиа Мандић (Радица), Златија Оцокољић Ивановић (Митра), Мариана Аранђеловић (Слободанка), Олга Одановић (Христина), Зоран Ћосић (Шеф), Предраг Ејдус (Шеф над шефом), Александра Николић, Горјана Јањић и Анђелка Ристић (Бакице). Сарадничку екипу чине Славко Милановић (драматург), Зорана Петров (костимограф и сценограф), Владимир Пејковић (композитор), Дамјан Кецојевић (сценски покрет), Љиљана Мркић Поповић (сценски говор), Барбара Толевска (организатор), Ђорђе Јовановић (инспицијент) и Сандра Тодић (суфлер).
М.Б.

Извод из интервјуа са Ђурђом Тешић, објављен у 68. броју "Позоришних новина"

Сваком редитељу је циљ да ради квалитетну литературу. Шта вас је, у том смислу, привукло овој причи коју можемо дефинисати и као драму са сонговима?
Ауторка је ову драму дефинисала као мјузикл. Наравно, ова одредница у себи садржи иронију. Мјузикл је популаран жанр забављачког позоришта, а наша „Огвожђена” је друштвено ангажован комад о положају жене раднице и самохране мајке, у дањашњој Србији. Окосница драме је ситуација око процеса приватизације, а у овом случају у питању је приватизација Железнице. Иако је цела земља распродата, о овој теми до сада није било речи на нашим позоришним сценама.
Мишљења оних који су прочитали овај комад су подељена. Једни тврде да он нуди компликован и суморан приказ стварности, а други су уверени да је ово још једна трагикомична прича о нашој садашњости?
Наша стварност је сигурно и компликована и суморна. Ти који то још увек не схватају, вероватно су само они који такву ситуацију стварају. Комад има уметничку дубину и квалитет јер није копија реалности, што би било и банално и неталентовано. А Горана је млада, талентована ауторка која пише о искуству своје мајке, свом искуству живота ван Београда, али и о трагичном положају уметника данас. У комаду затичемо људе који се грчевито, жилаво и као животиње боре за минимум људског достојанства и за остварење једног од основних људских права, права на рад. Та исцрпљујућа и аутодеструктивна борба за живот са једним пропалим, истрошеним и трулим системом обликована је кроз радњу главне јунакиње - Веселе. Њена борба за остварење права на рад у овом комаду је заправо борба за смисао живота.
Колико су уметници данас у могућности да путем театра постављају тешка питања?
Уметници су данас у толико понижавајућем и тако обесправљеном положају да су сами по себи изгледа постали тешко питање за ово наше друштво. Нисам сигурна да у овако антихуманистичком друштву као што је наше уопште више можемо да говоримо о тетару, када видимо да у државном буџету нема места за културу, да позоришне зграде постају велики терет само због рачуна за струју, и да је данас последње уточиште и најхрабријег уметника нека бедна платица јер бар одлаже тренутак када ћемо сви заједно завршити на улици. Питања која би могла да се поставе са сцене су многобројна, али за то нема наде пошто нових продукција скоро и да нема.
Шта сте, режирајући овај комад, хтели да посебно апострофирате, истакнете...
Снагу индивидуалне борбе јер је она у данашњем, на све могуће начине извитопереном свету, чини се, потпуно узалудна. Такође, волела бих да истакнем питање права на рад, јер су милиони људи остављени без икакве прилике да раде, што је данас тема која превазилази локални значај.
У којој мери сонгови, без обзира на сериозност њихових пурука, могу сценска збивања да учине ведријим?
Могу да их учине поетски дубљим и да открију још неке нивое и нијансе у ликовима и радњи. Такође, могу и да нас дирну својом сировошћу.
Славни Бертолт Брехт био је познат по томе што је сценску радњу прекидао музичким паузама, односно сонговима. Шта је то оно „брехтовско" што се манифестује у овом комаду?
Појам „брехтовски” накнадно је доживео доста произвољних тумачења и од наших и од страних аутора. Када је у питању стил глуме, учестало је схватање да играти брехтовски комад значи играти га хладно и дистанцирано, без емоција. Међутим, сам Брехт је пред крај живота појаснио да је такво тумачење погрешно. Он је уз помоћ ефекта зачудности желео да лиши глумца непотребне сентименталности и да га доведе у ситуацију да не размишља како бих сам поступио у тој ситуацији већ како би тај лик поступио и шта би мислио у одређеној ситуацији. То је заправо савремена, модерна глума. Мишљења сам да је цело савремено позориште какво познајемо, проистекло из Брехтове филозофије. У радовима наших драмских аутора најмлађе генерације врло је видљив његов утицај, пре свега у односу према друштвеној реалности. Сонгови, који су такође постали уобичајено драматуршко средство у савременом позоришту, у овом комаду произилазе из радње, и не прекидају је, али ћу уз помоћ њих стварати одређену врсту онеобичавања радње.
Микојан Безбрадица

 


                            ИЗВЕШТАЈ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА НОВИНАРЕ ОДРЖАНЕ 13. МАРТА У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Премијера представе "Огвожђена", по тексту Горане Баланчевић у режији Ђурђе Тешић, биће изведена 16. марта на сцени "Раша Плаовић", најавио је в.д. управника Народног позоришта (НП) Дејан Савић.
"То је наша прва премијера после санације због пожара. Задовољни смо због тога, а и зато што имамо младу ауторку и савремени текст", рекао је он на конференцији за новинаре.
Савић је додао да су поред чланова НП ангажовани хонорарни спољни сарадници и да је цена представе "пројектована на три милиона динара, што је озбиљан и замашан пројекат".
Главну улогу игра Душанка Стојановић Глид, а у великом ансамблу су Милош Ђорђевић, Марија Вицковић, Слобода Мићаловић, Анастасиа Мандић, Златија Оцокољић Ивановић, Мариана Аранђеловић, Олга Одановић, Зоран Ћосић, Предраг Ејдус, Александра Николић, Горјана Јањић и Анђелка Ристић.
В.д. директора Драме НП Спасоје Ж. Миловановић најавио је да ће до краја ове и током наредне сезоне (2013/2014) Драма имати осам премијера домаћих текстова, од којих три савремена.
Прва је "Огвожђена", следи "Бизарно" Жељка Хубача и још један комад у наредној сезони.
Од класике ће се радити "Српска трилогија" Стевана Јаковљевића, као и дела Косте Трифковића, Војислава Јовановића, Бранислава Нушића и Момчила Настасијевића.
Миловановић је истакао да је текст Баланчевићеве "одлична ствар јер је она представник нове генерације која се окренула не себи већ друштвеном ангажману".
Млада ауторка је признала да је имала тешкоћа са овим комадом на Факултету драмских уметности, где је добила лоше оцене, али је ипак дипломирала, послала текст на конкурс и освојила награду "Бранислав Нушић" Удружења драмских писаца Србије.
"То је драма о људима који су принуђени да се понашају као животиње да би задржали посао, морају да грабе и гризу за оно што би требало да је основно право", рекла је она додавши да се почетна идеја родила када је њена мајка, која ради на железници, добила изнендани премештај.
Редитељка је оценила да је то озбиљан, сложен и захтеван комад, који је написан надахнуто и искрено, а садржај је потресан. Она је најавила да ће представа жанровски бити, условно речено, друштвено ангажовани мјузикл, врста социјалне драме уз иронију.
У центру је судбина раднице Веселе, али су важне и бочне теме - положај уметника у нашој реалности (Весела има две ћерке које се баве музиком, једна тавори на маргини, а друга се одлучује за естраду), као и ликови шефова, носилаца транзиције који су добили страшно пуно моћи а никакву одговорност.
"Хтела сам да пренесем осећај понижености свих нас који смо неми сведоци распродаје земље", рекла је Тешићева.
Ејдус je напоменуо да је од прошлог лета у пензији и да није очекивао тако брз позив и то од младе генерације, као и да је са задовољством прихватио малу, али битну улогу.
"Ово спада у ред комада које сам највише волео, ангажовани театар. Као младји мислио сам да театар може много више, али ни данас не одустајем и мислим да је позориште важно", рекао је он.