ПОЧЕЛЕ ПРОБЕ ЗА ПРЕДСТАВУ “СРПСКА ТРИЛОГИЈА”, ПРЕМИЈЕРА 22. НОВЕМБРА

Глумачки ансамбл Народног позоришта у Београду одржао је у понедељак 30. септембра прву читаћу пробу за представу "Српска трилогија", коју по роману Стевана Јаковљевића и драматизацији Миодрага и Светолика Никачевића, режира Славенко Салетовић.

Уметничку и сарадничку екипу, у име Куће, поздравио је в.д. директора Драме Спасоје Ж Миловановић који је најавио да је премијера планирана за Дан позоришта, 22. новембар.
"Ова представа је веома битна за Народно позориште зато што са њом улазимо у обележавање значајне прославе - 100 година од почетка Првог светског рата. У питању је велики државни пројекат у који ће, поред нашег, бити укључена и друга српска позоришта, уметничка удружења и институције, а све у циљу да на достојан начин буде обележен један од најславнијих периода наше историје", казао је Миловановић.
Салетовић је оценио да је Јаковљевић "Српском трилогијом", која је први пут објављена 1937. године, исписао странице "једног од најбољих европских антиратних романа".
"Ово је комад који нас, без срама, подсећа на неке вредности које су у овом тешком времену, некако, постале пасе. Нажалост, данас се мало и стидимо да кажемо: "Ја сам национ", "Ја верујем", "Ја не крадем", "Ја волим свога ближњег", "Ја бих се жртвовао за нешто, ако би то нешто захтевало то од мене"... У овој причи нема сукоба унутра. У њој је сукоб са богом и божијом вољом, са судбином, са злом...То су најбоље позиције трагетских структура. Ова представа има идејну претензију да нам укаже на то да су постојали неки сјајни људи који су нам оставили неки путоказ. Иако су били мали, болесни, уплашени и свесни опасности у којој се налазе, били су у стању да то превазиђу и да се жртвују не би ли постигли неки виши циљ", указао је Салетовић који у Народном позоришту није радио од 2005. године када је са великим успехом поставио Гогољеву "Женидбу".
У подели су Вук Костић (Стојановић, капетан, командир јуришног одреда), Иван Босиљчић (Стеван, потпоручник артиљерије), Вук Салетовић (Коста Турчин, поручник, артиљерац), Бојан Кривокапић (Рајко, поручник), Павле Јеринић (Драган, наредник), Миленко Павлов (Живорад, посилни), Радован Миљанић/ Бошко Пулетић (Пуковник), Андреја Маричић (Светозар, каплар), Зоран Ћосић (Трајко, редов), Слободан Степић (Милосав, редов), Милош Ђуровић (Станоје, редов), Стефан Бузуровић (Андра, редов), Иван Заблаћански (Радослав, поднаредник), Вахид Џанковић (Спасоје, редов), Борисав Миљковић (Фрулаш) и Никола Радека (Дромбуљаш).
У сарадничкој екипи су Славко Милановић (драматург), Борис Максимовић (сценограф), Тијана Траиловић (косценограф), Катарина Грчић (костимограф), Мирољуб Аранђеловић Расински (композитор), др Љиљана Мркић Поповић (сценски говор), Ферид Карајица (сценски покрет), Владимир Петричевић (дизајн звука), Ђорђе Јовановић (инспицијент), Даница Стевановић (суфлер) и Немања Константиновић (организатор).
М.Б.