НАТАША НИНКОВИЋ У ШКОЛСКОМ ЧАСУ БИЛА ДОМАЋИН УЧЕНИЦИМА ЕВРОПСКЕ ПОСЛОВНЕ ШКОЛЕ

У Музеју Народног позоришта, у среду 13. априла, одржан је још један програм из циклуса “Школски час, а домаћин ученицима Европске пословне школе “Милутин Миланковић” била је популарна драмска уметница Наташа Нинковић.

У разговору са драматургом Жељком Хубачем, глумица Народног позоришта говорила је о својим почецима, омиљеним улогама, процесу настајања позоришне представе, припремама за излазак на сцену...
Факултет драмских уметности у Београду уписала је 1990. године, а дипломирала је четири године касније у класи професора Владе Јевтовића.
- Никад нисам желела да се бавим глумом. То се десило случајно – казала је Нинковићева која је прву улогу, лик Црвенкапе, одиграла као ученица трећег разреда своје основне школе у Требињу.
Неколико година касније, такође у родном граду, добила је позив да у једној представи, која је учествовала на “Фестивалу фестивала”, одигра лик хендикепиране девојчице. Жири је препознао квалитет и доделио јој главну награду – “Златну маску”.
- После тога, сви су ме питали да ли ћу да упишем глуму. Одговарала сам: “наравно да нећу”. Стварно, нисам размишљала о глуми као о својој професији. Ја хтела да упишем стоматологију, а онда... То је, изгледа, судбина. Једна другарица, са којом сам седела у кафићу, натерала ме је да телефоном позовем ФДУ у Београду и питам када се предају документа. Жена која се јавила, казала ми је да сам закаснила. Већ сам хтела да се захвалим и спустим слушалицу, када ме је она питала: “Чекајте, ви причате ијекавицу? Одакле зовете?” Пошто се испоставило да је и она из Требиња, рекла ми је да ће ме сачекати да пошаљем документа и “да ће ме убацити преко везе” – присетила се, кроз смех, Наташа.
Иако је пријемни положила, како је рекла, “к’о од шале”, дуго се колебала да ли ће јој глума бити животна професија, а дефитнитивну одлуку донела је кад је била на трећој години.
- Рекла сам себи: па није ово лоше, ипак ћу остати да се бавим глумом – казала је уметница која је прву улогу на сцени Народног позоришта одиграла као студенткиња у “Укроћеној горопади” у режији професора Јевтовића.
- Играли смо је четири, пет година, а сала је увек била препуна. То је била невероватна представа са невероватном енергијом. “Укроћена горопад” је свакако једна од мојих дражих представа – признала је Наташа којој је Јевтовић поверио лик Бјанке.
Говорећи о свом односу са професором Јевтовићем, она је рекла да му је и дан данас захвална због бројних савета.
- Посебно памтим да нам је указивао да не би требало да радимо рекламе, јер оне троше лице. Говорио нам је да ако већ одлучимо да прихватимо понуду, то урадимо за абнормалне хонораре. Ја сам ту праксу задржала и данас и бескрајно сам му захвална на томе. Укућани ми говоре да због таквог става вероватно никад нећу да снимим ниједну рекламу. Иначе, професор није био благонаклон ни према серијама за које је говорио да у њима може да игра свако, што и није далеко од истине – приметила је она.
Причајући о концентрацији уочи представе, казала је да раније није много времена “трошила” на то. Међутим, ситуација се променила, и сада се труди да “бар сат времена” буде сконцентрисана према ономе што је чека на сцени.
- Често сам знала да са децом будем у парку или у играоници, а онда их у седам сати “бацим” кући и кренем у позориште у којем ми представа почиње за пола сата. Једно око сам шминкала на семафору, а друго у ходнику. Годинама сам то радила, али сада... Можда је то и крштеница. Схватам да ми прија да бар сат времена раније дођем у позориште, да се полако спремим и да уђем у материју – рекла је популарна драмска уметница.
Говорећи о љубавним сценама, пре свега на филму и телевизији, признала је да се у кадру никад не би појавила нага.
- Ја то не бих могла да урадим. Са тим сам одавно рашчистила. Кад добијем сценарио и видим да то има, покушавам да се избегне, а ако не може, кажем редитељу да узме другу глумицу. Једноставно, знам да у томе нећу бити добра зато што ћу се стидети, нешто ће ми бити непријатно... а то се одмах види и утиче на квалитет сцене – оценила је Нинковићева.
Као преломну филмску улогу Наташа је “означила” Веру из “Спаситеља” Предрага Антонијевића. Са друге стране, када је у питању позоришна улога, није могла да се одлучи, али је навела да су јој веома драге роле у представама “Вила Сашино”, “Тре сореле”, “Роберто Цуко”... које је одиграла у Београдском драмском позоришту, Звездара театру и Атељеу 212.
Ипак, после краћег размишљања, као улогу “по својој мери”, на сцени матичног позоришта, издвојила је Хеду из Ибзенове драме “Хеда Габлер”, која је у режији Снежане Тришић премијерно изведена 20. фебруара на Сцени “Раша Плаовић, али и Сузану из “Фигарове женидбе и развода” Бомаршеа, Хорвата и Моцарта у инсценацији Слободана Унковског.
- То је позориште у којем уживам, којем тежим и волим га – додала је Наташа.
М.Б.