НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ ОБЕЛЕЖИЛО 145. ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

Свечаним програмом под називом "22. новембар је дан нашег Позоришта", у оквиру којег су додељена годишња признања за уметничке и радне резултате, Народно позориште у Београду прославило је 145 година постојања.

Увод у прославу, према сценарију Жељка Хубача, почео је на необичан начин - духовитим обраћањем глумца Народног позоришта и дугогодишњег водитеља ове свечане академије Михаила Лађевца који тренутно живи на Новом Зеланду.
Наиме, он је путем видео поруке, изразио "протест" зато што је његова маленкост "као неспорни бренд ове свечане академије", из за сада њему неразумљивих разлога и без икаквих консултација са њим, замењена другим водитељем, чиме су његова ауторска, а посебно људска права – нарушена.
- Наиме, изговор да се ја, традиционални водитељ ове популарне свечаности, тренутно налазим на Новом Зеланду те да је због мог одсуства немогуће померати датум обележавања Дана позоришта, ја не прихватам. Зар моје неспорно право да се стручно усавршавам на Новом Зеланду треба да наруши једну традицију, науштрб друге, питам ја вас? Наравно да сам спреман да своја права, посебно она људска, заштититим свим правним средствима, но пре тог поступка, као знак добре воље, сазвао сам ову конференцију на којој, поштујући свети принцип транспарентности, предлажем надлежнима да, по Закону о јавним набавкама, који је, као што смо видели у протеклој години био од изузетне важности за функционисање савременог театра у циљу одабира најекономичнијих уметника, распишу тендер за датум прославе Дана Народног позоришта. Предлажем да у тендерској документацији стоји да се Дан једног Националног театра као што је српско, никако не сме више прослављати током јесени, већ искључиво у пролеће, или почетком лета, када су климатски услови прикладнији и када су трошкови мањи за, на пример, грејање, или пак облачење. У духу рационализације, стриктно се мора водити рачуна који је датум најјевтинији! И за крај, напомињем да то што се ја средином лета враћам из Новог Зеланда нема никакве везе са овим мојим захтевом. Мој једини мотив је садржан у потреби да се, у духу новог времена, стриктно води рачуна о поштовању законске регулативе - рекао је Лађевац чије је излагање публика прихватила са нескривеним симпатијама.
На његове речи "реаговао" је колега и водитељ Ненад Стојменовић који је, "у складу са европским начелима транспарентности", прочитао саопштење са седнице ужег руководства ауторског тима прославе Дана Народног позоришта.
- Уз дубоко уважавање става господина Лађевац Михаила, изненађени смо његовим ненаданим и ничим изазваним јавним наступом, а посебно инсинуацијом да смо својим поступањем угрозили његова људска права, која су, као што је опште познато, за нас била и остала светиња. Размишљајући само о својим партикуларним интересима, наш бивши члан је покушао да угрози нашу европску перспективу и осујети овогодишњу прославу, али му то није пошло за руком. Наиме, како су нам наши водећи правници објаснили, предлог за расписивање тендера по Закону о јавним набавкама, допушта нам да, до коначне одлуке, наставимо досадашњу праксу прославе Дана Народног позоришта 22. новембра. Ако на тендеру победи неки други датум, ми се обавезујемо да ћемо церемонију прославе поновити, о нашем трошку, уз напомену да ће у том случају бити расписан тендер и за водитеље, уз услов да оба буду женског пола - казао је Стојменовић.
Након снажног аплауза који је публика упутила за овај необичан и духовит увод у прославу, уследила је пројекција документарног филма Петра Антоновића у којем је сликом дочаран део онога што је на уметничком плану урађено у протеклих годину дана.
Као и сваке године, у оквиру програма који је овај пут, поред Стојменовића, водила и Златија Оцокољић Ивановић, презентован је и мали подсетник везан за најбитнија дешавања у претходној сезони у којој је, поред представа са редовног репертоара и бројних гостовања, изведено 9 премијера и две премијерне обнове.
Између два Дана позоришта премијерно су изведене представе: "Антигона", "Константин" (копродукција са Народним позориштем из Ниша), "Избирачица" (копродукција са Позориштем „Бора Станковић“ из Врања), "Огвожђена", "Аида", "Успаванка за Вука Ничијег" (копродукција са Фестивалом Град театар Будва), "Бизарно" (копродукција са Шабачким позориштем), "Дама с камелијама" и "In hoc signo", а урађене су и две премијерне обнове - балет "Јесење цвеће" и дуодрама "Тесла или прилагођавање анђела".
Претходну сезону обележила је и прослава 17 векова од доношења Миланског едикта, у оквиру које је Народно позориште учествовало са јединственим догађајима: „Аида“ у Виминацијуму и „Константинус Магнус“ у Нишу.
Представе су учествовале на домаћим и на иностраним фестивалима и смотрама: Стеријино позорје у Новом Саду, Град-театар Будва, Београдски фестивал игре, Битола Шекспир фестивал, Балет фест Сарајево, Интернационални фестивал класичног театра у Араду, у Румунији, Repassage фест у Убу, „Дани Миливоја Живановића“ у Пожаревцу, Фестивал уметности „Маглич“ у Краљеву, 33. „Борини дани“ у Врању, „Театар у једном дејству“ у Младеновцу и „Балкан театар фест“ у Димитровграду.
Као и сваке године, ни ове нису изостала признања и награде. Агенција „Музика класика“, Народном позоришту је доделила Награду за изузетан допринос класичној музици, а Академија уметности - Свечану плакету.
Драма Женски оркестар проглашена је за најбољу представу овогодишњег фестивала у Младеновцу „Театар у једном дејству“; Стеријину награду за костимографско остварење у представи „Константин“, добила је Бојана Никитовић, а представа „Константин“ награђена је и за сценографију.
Глумац Ненад Стојменовић, лауреат је Награда „Петар Банићевић“ и „Милош Жутић", док је Плакета „Жанка Стокић“ припала глумици Наташи Нинковић.
Награду “Златни беочуг”, за трајни допринос култури Београда, добио је ансамбл представе "Кир Јања", примадона, Милка Стојановић лауреат је награде „Изванредни Златни беочуг за животно дело“, солиста балета Јован Веселиновић добитник је Награде „Терпсихора“, а његовој колегиници Бојани Жегарац припала је Награда „Радомир Вучић“.
Међу лауреатима су и Јован Тарбук (награда жирија за дизајн логотипа на Светском такмичењу у дизајну Hiiibrand 2012, у Пекингу), продуцент у аудио-видео студију Народног позоришта у Београду Петар Антоновић (Награда за најбољу оригиналну музику на 49. Фестивалу професионалних позоришта Србије "Јоаким Вујић"), редитељка Тања Мандић Ригонат (Награда „Вељко Маричић“ и Награда публике „Далибор Форетић, на Фестивалу у Ријеци), глумица Нела Михаиловић („Царица Теодора” за најбољу главну женску улогу, Награда публике за глумицу вечери као и Награда за најпопуларнију глумицу на Филмским сусретима у Нишу), балерине Сања Нинковић и Ивана Савић Јаћић (Награде „Смиљана Мандукић“ за најбољу плесну интерпретацију у представи Yesterday – сети се да заборавиш, Битеф денс компаније), примабалерина Душка Драгичевић и првак балета Константин Тешеа (Награда за животно дело, коју додељује Удружење балетских уметника Србије) и глумци Иван Босиљчић и Небојша Дугалић (Стеријине награде).
У току прошле обележено је и неколико јубилеја: 20 година од премијере представе "Кир Јања" и 15 година од премијере представе "Загонетне варијације", "Лажа и паралажа" прославила је 100-то извођење, а "Мали брачни злочини" и опера "Трубадур" изведени су 50-ти пут.
Такође, у претходних годину дана Народно позориште наставило је да негује сарадњу са домаћим и иностраним театрима и уметницима, а у сва три уметничка ансамбла гостовали су бројни уметници из земље и иностранства.
Нажалост, период од прошлог Дана позоришта памтиће се и по томе што су нас заувек напустили: Ксенија Јовановић, Чедомир Драгичевић, Миомир Ценић, Милорад Мишковић, Бошко Војковић, Лазар Стреоски и наш дугогодишњи сарадник Радомир Поповић.
Пре традиционалне церемоније доделе признања Народног позоришта, извршна директорка асоцијације „Жена плус“ Дубравка Малохоџић уручила је в.д. управнику Дејану Савићу слику „Кармен у покрету“, чији је аутор академска сликарка Мирјана Бановић.
Савић се захвалио на поклону и истакао да ће Народно позориште "и убудуће учествовати у свим акцијама које помажу нашем народу, појединцима и групама".
Потом је уследила додела годишњих награда, које је у име Управног одбора, уручивао председник Радослав Павловић.
Награду за најбољу представу - Вердијеву "Аиду" у режији Огњана Драганова добио је ансамбл те опере, а Плакете поводом значајних активности у животу и раду Народног позоришта уручене су дугогодишњем прваку Балета, сада у пензији Душану Симићу, као и пословном партнеру Куће - саобраћајном предузећу "Ласта".
За најбоља индивидуална премијерна уметничка остварења на репертоару Народног позоришта награђени су Миодраг Кривокапић за улогу Константина у истоименој представи, Тамара Пинговић за улоге Китри и Гамзати у балетима "Дон Кихот" и "Бајадера", оперска певачица Сања Керкез за солистички концерт у Народном позоришту, Јасмина Трумбеташ за улогу Аиде у истоименој опери, Марија Вицковић за улогу Маргарите Готје у "Дами с камелијама", као и одељење Женска кројачница.
Награде за изузетно значајан укупан радни допринос добило је више запослених у различитим службама, а међу њима радници обезбеђења (Дејан Павловић, Бранислав Матић, Десимир Симовић и Милан Сентић) за квалитетно обављене послове и храбро реаговање у гашењу пожара на Великој сцени прошле зиме.
Павловић је уручио и Похвале за резултате у раду, а добили су их глумци Данијела Михаиловић и Борис Пинговић, балерина Сања Нинковић, костимограф Катарина Грчић Николић, сценогарф Мираш Вуксановић, као и више радника у различитим секторима.
В.д. управника Дејан Савић уручио је Печат поводом посебног доприноса животу и раду Народног позоришта, који су добили троје нових пензионера - глумац Марко Николић, првакиња Опере Вера Мирановић Микић и оперски редитељ Дејан Миладиновић, као и компанија "Теленор".
Савић је уручио и Сребрњаке за дугогодишњи допринос, Златне значке за 20 година рада у НП и Повеље радницима који су отишли у пензију.
Он је истакао да цео колектив може бити поносан на 145 година дугу традицију ове куће, као и на своје резултате у протеклој сезони.
Подсетио је на тешкоће са јавним набавкама и несрећу са пожаром чије су последице ефикасно саниране захваљујући великом труду запослених и пријатеља куће.
- Повећали смо продукцију, дошли до 60-70 представа месечно, што актуелизује потребу отварања нове сцене - додао је он.
Савић је истакао потребу да Позориште чува од заборава своје великане и саопштио да од сада Оркестарска сала носи име Душан Миладиновић, Хорска сала Милан Бајшански, а Студио за дизајн светла Лазар Стреоски, док је за Велику сцену предложио име Бранислав Нушић.
Он је најавио да ће Народно позориште учествовати у обележавању стогодишњице Првог светског рата и то на начин да не дозволи мењање историје, јер је, како је истакао, у оба светска рата српски народ био на страни добра.
Круну свечаности представљала је додела Награде „Раша Плаовић“, за најбоље глумачко остварење на београдским сценама између два Дана позоришта, а коју је ове године добио Војин Ћетковић за улогу Отела у истоименој представи Вилијама Шекспира у режији Милоша Лолића и продукцији Југословенског драмског позоришта.
Плакету са ликом великог српског глумца Плаовића добитнику је уручио председник жирија, глумац и прошлогодишњи лауреат Игор Ђорђевић који је истакао да "у Лолићевој веома стилизованој представи, устројеној визуелно јаким сиимболима и лишеној свега показивачког али и подразумеваног... Ћетковићев Отело зачуђујуће брзо и лако успева да оствари фину комуникацију али и идентификацију са публиком".
- У оваквом позоришнм, остварењу лишеном и назнаке ситног реализма, којима се глумци обилато користе не би ли досегли аутентични унутрашњи живот лика, Војин Ћетковић готово поигрававајући се, остварује истинску глумачку бравуру. Он свог Отела гради пажљиво одабраним и разноликим средствима, од крупних сирово обрађених реченица једног војсковође, преко нежног и страсно заљубљеног чак и инфантилног мужа, па до најтамнијих сумњи и страшних нијанси таме у коју упада ,да би завршио свирепим убиством своје највољеније. Глумачки покрет, говор, аутентичност емоција, сценска артикулација трагедије овог великог Шекспировог лика чини да гледамо Отела који није у сенци харизматичног зла једног Јага. Не само због величине и значаја већ много више због начина приступа и интерпретације улоге , Војин Ћетковић овим најзначајним остварењем у својој богатој позоришној каријери ,заслужује да се надје у одабраном друштву добитника ове награде. Његов досадашњи професинални рад ,али и достојанствено и господско држање ван сцене, служи на част глумачкој професији - навео је Ђорђевић у образложењу жирија, у којем су били и позоришни критичар Рашко Јовановић, редитељ Ана Григоровић, драматург Славко Милановић и театролог Бобан Јефтић.
Ћетковић се захвалио жирију на дивним речима, управи ЈДП-а што је у тешкој ситуацији смогла снаге за овакву продукцију, редитељу и ансамблу представе "Отело", као и својој породици и нагласио да је веома поносан што ће и његово име бити уклесано на зид испред сцене "Раша Плаовић" заједно са, како је рекао, "оним глумчинама који се тамо налазе".
Он је додао да награду посвећује својим ћеркама Вери и Мили и супрузи Слободи Мићаловић.
После непуна два сата, програм је традиционално завршен Винском песмом из Вердијеве "Травијате" и поруком да се, у здрављу гледали и слушали и наредне године.
Дан Народног позоришта 22. новембар, установљен је 1968. године, приликом обележавања стогодишњице Националног театра.
Наиме, тог датума, по новом календару, пре 144 године (1868) одржана је прва представа новооснованог Народног позоришта - „Ђурађ Бранковић“ Кароља Оберњака у гостионици „Код енглеске краљице“.
Прва представа у новој згради, „Посмртна слава кнеза Михаила“ Ђорђа Малетића изведена је 30. октобра 1869. године.
М.Б.

Више фотографија можете погледати ОВДЕ

СПИСАК СВИХ НАГРАДА:

ДОБИТНИЦИ ГОДИШЊИХ НАГРАДА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ПО ОДЛУЦИ  УПРАВНОГ ОДБОРА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА:

НАГРАДА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ У ОКВИРУ РЕПЕРТОАРА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У СЕЗОНИ 2012/2012.
додељује се  оперском ансамблу представе  „АИДА“  Ђузепе Вердија, у  режији Дејана Миладиновића.

НАГРАДА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ЗА НАЈБОЉА ИНДИВИДУАЛНА ПРЕМИЈЕРНА УМЕТНИЧКА ОСТВАРЕЊА У ОКВИРУ РЕПЕРТОАРА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У СЕЗОНИ 2012/2013 додељује се:
МИОДРАГУ КРИВОКАПИЋУ  за улогу  Валерија Константина Старијег, у  представи,  "Константин", Дејана Стојиљковића  у режији Југа Радивојевића;
ТАМАРИ ПИНГОВИЋ  за улоге: Китри, у представи "Дон Кихот" и Гамзати у представи "Бајадера":
САЊИ КЕРКЕЗ за "Солистички концерт" на Великој сцени Народног позоришта у Београду;
ЈАСМИНИ ТРУМБЕТАШ ПЕТРОВИЋ за улогу Аиде у оперској представи "Аида" ; 
МАРИЈИ ВИЦКОВИЋ за улогу Маргарите Готје  у  представи "Дама с камелијама";
ЖЕНСКОЈ КРОЈАЧНИЦИ, у Кројачкој радионици у Служби за оперему представа Теихничког сектора НП, за израду костима у представама из репертоара НП у Београду.

НАГРАДА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ЗА ИЗУЗЕТНО ЗНАЧАЈАН УКУПАН РАДНИ ДОПРИНОС додељује се Дејану Павловићу, Браниславу Матићу, Десимиру Симовићу и Милану Сентићу, запосленима у Групи за обезбеђење и ППЗ, за квалитетно обављање послова и храбро реаговање приликом гашења пожара 03.децембра 2012 на Великој сцени НП.
Декоратеримa: Зорану Мирићу, Зорану Бошковац, Нинославу Стевановићу
Монтеримa: Милинку Радовановићу, Зорану Ђорђевићу.
Служби одржавања: Божидару Петровићу, Зорану Јанковићу, Озрену Огњеновићу, Милутину Филиповићу
Расвети: Миодрагу Миливојевићу, Наиту Илијазиу, Влади Маринковиском, Игору Вукојевићу, Александру Вучковићу, Милану Коларевићу, Драгану Булатовићу, Дејану Ташину, Борису Вуловићу, Предрагу Стојчевском, Александру Милановићу, Љубомиру Јовановићу, Горану Мишковићу.
Транспортерима: Радисаву Момировићу, Драгиши Момировићу, Срђану Димитриеском, Небојши Ђорђевићу, Зорану Јовановићу, Драгану Маринковићу, Слободану Маринковићу, Живораду Петровићу, Миломиру Чолићу, Заим Алишановићу, Драгану Живановићу, Горану Живојиновићу, Милану Момировићу
Заједничким службама: Владану Јоксићу, Влади Огњеновићу, Александару Лудајићу

ПЛАКЕТE ПО ОДЛУЦИ УПРАВНОГ ОДБОРА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА поводом значајних активности у  животу и раду Народног позоришта додељује се:
    ДУШАНУ СИМИЋУ , балетском играчу у пензији,
    СП "ЛАСТА" а.д. из Београда.

ПЕЧАТ ПО ОДЛУЦИ УПРАВНИКА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА који се додељује поводом посебног доприноса животу и раду Народног позоришта добили су:
МAРКО НИКОЛИЋ, првак Драме
ВЕРА МИРАНОВИЋ МИКИЋ, првакиња Опере
ДЕЈАН МИЛАДИНОВИЋ, редитељ Опере
ТЕЛЕНОР

СРЕБРЊАК ПО ОДЛУЦИ УПРАВНИКА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА који се додељује за
дугогодишњи  допринос Народном позоришту  добили су:
ИВАН ЈАНИЋ, помоћник директора Техничког сектора
БРАНИСЛАВ ЂУРИЋ, флаутиста, дугогодишњи члан Народног позоришта
МИЛУТИН ФИЛИПОВИЋ,главни мајстор за климатизацију, грејање и хлађење

ПОХВАЛЕ ПО ОДЛУЦИ УПРАВНОГ ОДБОРА
Јавне Похвале за резултате у раду од изузетног и посебног значаја за успешну активност Народног позоришта у Београду за сезону 2011/2012, добијају:
ДАНИЈЕЛА МИХАИЛОВИЋ, глумица,
БОРИС ПИНГОВИЋ, глумац,,
САЊА НИНКОВИЋ, солиста балета ,
КАТАРИНА ГРЧИЋ НИКОЛИЋ, костимограф,
МИРАШ ВУКСАНОВИЋ, сценограф,
МИЛОРАД ЈОВАНОВИЋ, шеф Службе за продукицју, дамаћу и међународну сарадњу,
СТОЈАНКА МРДАК, оператер на фотокопир апарату,
БОРИКА ИВИЋ, пословни секретар Управе,
ЉИЉАНА МИЛОВАНОВИЋ, самостални организатор Опере,
ФАТИМА АХМЕТОВИЋ, кафе куварица
ДАНИЦА СТЕВАНОВИЋ, суфлер Драме,
ДЕКОРСКА РАДИОНИЦА

ЗЛАТНЕ ЗНАЧКЕ за 20 година рада у Народном позоришту:  Дејан Савић, Душанка Глид Стојановић, Константин Костјуков, Денис Касаткин, Ана Павловић Пешић, Лидија Планић, Бојана Леко, Гордана Јеличић, Сања Томић, Ђорђе Павловић, Марио Белоти, Милош Јовановић, Малиша Ђурашиновић, Зоран Станишић, Гордана Оташевић, Мејра Ахметовић, Радмила Марковић, Миодраг Џамбас,Живојин Маринковић, Милорад Пантелић, Предраг Белић, Милутин Филиповић, Александар Јовановић, Божидар Петровић, Милан Шпијуновић, Раде Вељковић..

ПОВЕЉЕ - Радници  који су отишли у пензију: Вера Мирановић, Микић, Бранислав Косанић, Дејан Миладиновић, Марко Николић, Добрила Ћирковић, Марија Стојаковић, Милован Здравковић, Десимир Живановић, Никола Восполит, Миливоје Стевановић, Љубивоје Савић