ОДЈЕЦИ ГОСТОВАЊА „РОДОЉУБАЦА“ НА ФЕСТИВАЛУ МИТЕМ У БУДИМПЕШТИ

После одличног пријема који је представа Народног позоришта у Београду „Родољупци“, Ј. С. Поповића у режији Андраша Урбана имала код фестивалске публике престижног европског Фестивала МИТЕМ у Будимпешти, уследиле су и позитивне реакције позоришних критичара.

На популарном британском театарском блогу Postcards from The Gods, објављена је критика Ендрјуа Хејдона у којој се најпре апострофира храброст београдског позоришта што је пред мађарском публиком извело представу која говори о српско-мађарском сукобу из XIX века, на тако смео и узбудљив начин да аутор текста изјављује како је цела представа, а посебно сцене певања на просценијуму и прозивања разних политичких фигура из бројних епоха савремене српске историје „најборбенија ствар коју је икада видео у позоришту“! Хејдон налази и везу Стеријиног текста у оваквом извођењу са савременом британском политичком сценом јер су, како каже, „'Родољупци' комедија у којој се оштро критикују хипокризија и дволичност“ што, по његовом мишљењу, одговара актуелној атмосфери припремања референдума за излазак Британије из ЕУ 2016. Истичући квалитете режије и глуме који заједнички, на сценски ефектан начин, упозоравају на „трагедију националистичког размишљања“, овај британски позоришни критичар закључује да би, да је он Руфус Норис (уметнички директор Националног театра из Лондона, п.а) ову представу „довео на сцену Националног театра, под хитно“.

Јудит Чаки, критичарка тиражног мађарског недељника „168ора“ у афирмативном тексту о представи „Родољупци“ најпре апострофира квалитет глумаца, истичући да они у колективним сценама „сјајно играју светину са свим њеним узвишеним и поражавајућим карактеристикама“ чувајући индивидуалност ликова док „узнемирено и забринуто посматрају остале да се не би огрешили о прикључивање“ родољупцима, попут „скептичног и резигнираног“ Гавриловића који „показује да је губитник јер није урлао са осталима“. Током читаве представе, закључује ауторка, „ансамбл неуморно мења облик и улоге“, а глумци се крећу кроз сцене и личности тако да у једном даху „воде гледаоце кроз странпутице родољубља, обмана, дволичности и обезглављивања“. Говорећи о режији критичарка, између осталог, истиче Урбанову вештину на плану форме, потенцирајући његово умеће да читав низ стилски лабаво повезаних сцена саобрази у „изнијансирану велику целину“ која је својеврсно огледало нас самих, и Мађара и Срба.

На најпосећенијем мађарском сајту „Ориго медија групе“, критичар Ковач Балинт је објавио изузетно афирмативну критику поводом гостовања „Родољубаца“, у којој је у посебан фокус истакао да ова представа на храбар начин поставља болна политичка, друштвена и друга питања. Овај критичар апострофира актуелност текста који, иако написан у XIX веку „звучи као да га је писао неки савременик“, хвали редитељски поступак и истиче квалитет глумаца који, како каже, „брзо запале публику, постављајући важна животна питања о природи родољубља“. У закључку критике, он истиче како је дужност сваког националног позоришта да игра „представе вишег значаја“ и да је то пракса у свету, али примећује да „ретко које национално позориште сме да тако смело постави у фокус таква питања као што је то урадило Народно позориште у Београду“ представом „Родољупци“.

Извори:

http://m.168ora.hu/arte/szinhaz-nemzeti-szinhaz-mitem-hazafisag-nacionalizmus-144748.html

http://postcardsgods.blogspot.rs/2016/04/the-patriots-serbian-national-theater.html

http://m.origo.hu/kultura/egyfelvonas/20160415-urban-andras-szerb-nemzeti-szinhaz-a-hazafiak-mitem-fesztival.html

Прочитајте још архивираних вести