НА ВЕЛИКОЈ СЦЕНИ ПРОМОВИСАНА МОНОГРАФИЈА О ПРИМАДОНИ МИЛКИ СТОЈАНОВИЋ

Промоција монографије о оперској диви Милки Стојановић, аутора Рашка В. Јовановића, одржана је у четвртак 28. фебруара на Великој сцени.

О том издању, које су заједнички објавили "Службени гласник" и Народно позориште у Београду, осим примадоне Стојановић, говорили су аутор монографије Јовановић и в.д. управника Националног театра Дејан Савић.
Истичући да му је веома драго што је објављена једна оваква књига, Савић је приметио да ће захваљујући томе "од заборава бити отргнута једна огромна каријера, један велики и значајан живот који је свом својом снагом уткан у Народно позориште ".
- На тај начин, постао је један од угаоних каменова ове наше оперске уметности коју толико волимо, коју упражњавамо, коју волимо да изводимо и коју волимо да слушамо - рекао је Савић.
Он је истакао да му је веома жао што се госпођа Стојановић није више посветила педагогији зато што се од ње "могло, а може и дан данас, много тога чути и научити".
Осврнувши се на богату и веома успешну каријеру Милке Стојановић, Јовановић је рекао да је прилично тешко "из те масе улога" издвојити нешто као посебно и упечатљиво.
- Ипак, за ову прилику, указаћу на вердијански репертоар који је она остварила. Милка је, заиста, вердијанска примадона. Она се у том репертоару осећала као "код куће", без обзира да ли је певала Аиду, Дездемону у "Отелу", Леонору у "Трубадуру", Виолету Валери у "Травијати", Леонору у "Моћи судбине", Одабелу у "Атили"... Дакле, њено име и њена делатност, на најлепши начин, везана су за остварења у Вердијевим операма. Ту, чини ми се, није имала премца, јер, заиста, у тим улогама није исказала само вокално савршенство које се подразумевало, него и веома добру глуму - оценио је Јовановић.
Он је напоменуо да је, као аутор, желео да ова књига "представља документ о Милки Стојановић који је сачињен њом самом"
- Највећи део обухватају њени разговори за потребе радија, као и наши заједнички разговори... Књига је пропраћена и компакт диском са одломцима из неких опера које је Милка сама изабрала. За историју нашег театра, а посебно оперске уметности, мислим да ће ова књига бити један незаобилазан избор, зато што поред поменутих разговора, има и неке друге интересантне садржаје везане за уметност Милке Стојановић - рекао је Јовановић.
Госпођа Стојановић је захвалила свима који су учествовали у реализацији ове монографије која је за њу, како је истакла, имала огроман значај из више разлога.
- Помогла ми је и утешила ме је у данима и месецима туге за мојим супругом Живаном, потом ми је дала огромну сатисфакцију и на крају, дала ми је једну потпуну свест о сопственој вредности, што мислим да би сваки човек требало у себи да потражи. Ову књигу, на неки начин, сматрам својим завештањем зато што је ту све објављено о мени и мом интензивном, бурном животу који сам имала, а имам га и данас - казала је призната уметница коју је публика поздравила бурним аплаузом.
Одломке из монографије читали су драмски уметници Биљана Ђуровић и Небојша Кундачина.
У оквиру програма, емитовани су видео инсерти у којима је госпођа Стојановић изводила арије из опера Ђузепеа Вердија и Винченца Белинија, као и снимак из архива "Филмских новости" на којем је приказан пријем код некадашњег председника СФРЈ Јосипа Броза Тита у Белом двору после представе "Отело" 1971. године.
Сценографију је креирао Борис Максимновић, а за видео дизајн био је задужен Петар Антоновић.
Драмски сопран Милка Стојановић, као 22-годишњакиња, дебитовала је на сцени Народног позоришта у Београду улогом Амелије у Вердијевом "Балу под маскама".
Студирала је светску књижевност и истовремено похађала студио Зденке Зикове у Београду, а потом се усавршавала код звезде Метрополитен опере Зинке Кунц и професора Ди Луга у студију Миланске скале.
Светској публици показала се 60-их, када је неколико година била ангажована у миланској Скали и Метрополитену у Њујорку, раме уз раме са гигантима попут Франка Корелија, Марија дел Монака, Николаја Геде, Карла Бергонција, касније Паваротија, Доминга...
Каријеру је наставила у Опери Народног позоришта у Београду. Певала је главне улоге у српским премијерама "Набука", "Атиле", "Норме"...
Њен допринос светском оперском извођаштву и даље се памти. Међу бројним признањима која су обележила више од пола века њене блиставе каријере, налази се и Награда "Golden Voice" њујоршког часописа "Opera News", којом је пре неколико година изабрана у четири најлепша гласа 20. века.
Интернационални биографски центар из Кембриџа уврстио је Милку Стојановић међу стотину највећих професионалаца 2012. године. У саопштењу тог британског центра који има статус водећег светског издавача биографских приручника и „лексикона елите“, међу којима је више од 20 књига „Ко је ко“ са 132 издања, наводи се да „носилац овог признања може бити уверен да је обезбедио сигурно место у историји“.
М.Б.