На Великој сцени премијерно изведена опера Умберта Ђордана „Андре Шеније“

Најпознатија опера италијанског композитора Умберта Ђордана (1867-1948) „Андре Шеније“, премијерно је изведена 23. јуна на Великој сцени под диригентском управом Ђорђа Павловића и у режији госта из Италије Ђандоменика Вакарија.

У тој страственој љубавној причи о посвећености и жртви, смештеној у турбулентно време Француске револуције, насловну улогу младог песника и револуционара Шенијеа певао је тенор Душан Плазинић, његова вољена племкиња Мадалена била је сопран Ана Рупчић, а слуга Жерар – Шенијеов антагониста, баритон Миодраг Д. Јовановић.

У овој опери у четири чина, који се сматра за једно од најзахтевнијих дела италијанског веризма, улоге су остварили и Љубица Вранеш (Берси), Дубравка Филиповић (Контеса де Коањи), Марко Пантелић (Флевил), Михаило Шљивић (Матије), Синиша Радин (Абате/ Опат), Дарко Ђорђевић (Енкроајабл), Вук Матић (Руше), Свето Кастратовић (Шмит), Наташа Рашић (Мадлен), Мирослав Марковски (Фукије Тенвил) и Милан Младенов (Дима/ Домоуправитељ).

У представи су учествовали Оркестар, Хор и Балет Народног позоришта у Београду, као и чланови Дечијег хора „Хориславци“.
Концертмајстор је била Едит Македонска, а шеф Хора и бинске музике Ђорђе Станковић.

Сценографију је урадио Кузман Попов, а костиме Асја Стојменова.

Радња опере, према либрету Луиђија Илике, базирана је на историјским чињеницама из доба Француске револуције (1789–1799).

Главни јунак Шеније био је истакнути француски песник-револуционар који је касније оптужен за издају и погубљен на гиљотини 1790. године. Одрастао је окружен луксузом, али, истовремено, и веома незадовољан друштвеним неједнакостима које су га окруживале. Заљубљен је у Мадалену, лепу и младу аристократкињу. Међутим, у њу је, такође, страствено заљубљен и Жерар, слуга њене породице који презире привилеговану вишу класу...

Вакаријева поставка ове музичке мелодраме која је урађена као опера-филм, са ефектним кратким резовима, наизглед је традиционална са естетског становишта, док је с аспекта интерпретације и тумачења певача и хора, модерна и савремена.

Одушевљена публика у препуној сали уживала је у овом ремек-делу оперске уметности из 1896. године које и данас осваја непосредношћу музике, изванредним аријама, поетичношћу текста, као и хуманом и племенитом поруком о тријумфу љубави над смрћу.

Прва реприза, са равноправном поделом главних протагониста, биће одржана у понедељак 25. јуна.

Улоге су поверене Јанку Синадиновићу (Андре Шеније), Јасмини Трумбеташ Петровић (Мадалена де Коањи), Драгутину Матићу (Жерар), Љубици Вранеш (Берси), Тамари Никезић (Контеса де Коањи), Марку Пантелићу (Флевил), Михаилу Шљивићу (Матије), Синиши Радину (Абате/ Опат), Дарку Ђорђевићу (Енкроајабл), Вуку Матићу (Руше), Свети Кастратовићу (Шмит), Наташи Рашић (Мадлен), Мирославу Марковском (Фукије Тенвил) и Милану Младенову (Дима/ Домоуправитељ).

Била је ово четврта поставка чувене Ђорданове опере у Народном позоришту у Београду у којем је први пут изведена 1. октобра 1936. године, под диригентском управом Алфреда Пордеса, у режији Јосипа Кулунџића.

Насловну улогу певао је Јан Бартоњи, слуга Жерар био је Станоје Јанковић, а Мадалена де Коањи – Бахрија Нури Хаџић.

Наредна премијера одржана је 14. јуна 1954. године у режији Младена Сабљића. Под диригентском управом Даворина Жупанића, улоге су остварили Александар Маринковић (Андре Шеније), Станоје Јанковић (Жерар), Бахрија Нури Хаџић (Мадалена де Коањи), Бисерка Цвејић (Берси), Љубица Врсајков (Контеса де Коањи)...

Трећа премијера опере „Андре Шеније“ у београдском Националном театру, одржана је 22. новембра 1978. године, на 110. рођендан Народног позоришта.

Диригент је био гост из Румуније Корнел Траилеску, а режију је урадио, такође, Младен Сабљић.

Наступили су Звонимир Крнетић (Андре Шеније), Владета Димитријевић (Шарл Жерар), Радмила Бакочевић (Мадлена де Коањи), Олга Милошевић (Берси), Љубица Врсајков-Сивчев (Контеса де Коањи)...
М.Б.

 

Прочитајте још вести