На Великој сцени одржана премијерна обнова Росинијеве комичне опере „Пепељуга“

Премијерна обнова комичне опере Ђоакина Росинија „Пепељуга“, под диригентском управом Ане Зоране Брајовић, у режији Јагоша Марковића, одржана је 25. априла на Великој сцени.

Као и пре непуне две деценије, када је с великим успехом премијерно изведено (17. октобра 1998.) у оквиру 30. БЕМУС-а, ово ремек-дело оперске уметности у којем нема зла, смрти, мржње, али постоји правда, а она је опрост, и овога пута одушевило је све гледаоце.

На крају представе, вишеминутним бурним овацијама и узвицима „браво“ испратили су Јадранку Јовановић (Ангелина), Марка Живковића (Дон Рамиро), Владимира Андрића (Дандини), Небојшу Бабића (Дон Мањифико), Иванку Раковић Крстоношић (Клоринда), Татјану Митић (Тизбе) и Свету Кастратовића (Алидоро) који су, у маштовитој Марковићевој режији, маестрално дочарали своје улоге.

У представи је учествовао Оркестар и Хор Народног позоришта у Београду.

Концертмајстор је била Весна Јансенс, а шеф Хора Ђорђе Станковић.

Сценографију је урадио Миодраг Табачки, сценски покрет осмислио је Владимир Логунов, док је гламурозне костиме дизајнирао чувени италијански креатор и једно од највећих имена из првих генерација модних гуруа Ренато Балестра.

У овој опери, у којој су Росини и његов либретиста Јакопо Ферети користили бајку из збирке француског писца Шарла Пероа „Приче из старих времена“, објављене 1697. године, постоји неколико кључних разлика у односу на традиционалну, препознатљиву верзију бајке “Пепељуга“.

Наиме, радња је смештена у другу половину 18. века, уместо зле маћехе ту је зли поочим, добру вилу и магију заменио је принчев васпитач филозоф Алидоро, док је стаклена ципелица замењена наруквицом.

Но, упркос свим променама, са својом предивном мелодијом и богатим хумором, Росинијева опера, коју је овај славни италијански композитор написао за мање од три недеље, у току јануара 1817. године, задржала је сву магију оригиналне приче.

„Пепељуга“ је, према оцени чувеног Константина Винавера, „компонована у традицији комедије дел арте – има много прерушавања, али и правих буфо сцена“, док су „певачке деонице писане за праве виртуозе, са акробатским певачким захтевима“.

После премијере 1998. године, такође у Марковићевој режији, неколико сезона била је најгледанија представа Народног позоришта, а на укупно 57 извођења, видело ју је близу 30.000 гледалаца.
Последњи пут била је на репертоару 22. децембра 2005. године.

Уочи почетка премијерне обнове, одржана је мини модна ревија Балестрине најновије колекције коју је овај прослављени модни креатор, дизајнер и костимограф креирао са жељом да се „све жене осећају као принцезе“.

На ревији, у организацији модне агенције „Фабрика“, приказана је одећа углавном црне боје са златним и жутим детаљима који, како тврди ова икона модне индустрије, представљају знак добре среће.
М.Б.

Прочитајте још вести