ИЗЛОЖБЕ:

 

ПРВА ПОСТАВКА
аутор Зорица Јанковић

 

РОМЕО И ЈУЛИЈА на сцени Народног позоришта у Београду, драма и балет – јубилеји Шекспира, Проко­фјева и Парлића
аутори изложбе
Мирјана Одавић
Јелица Стевановић
Изложба остварена у сарадњи са Музејом позоришне уметности Србије

 

Репертоар за АПРИЛ

 

ИЗЛОЖБА – отварање

 

20 година са Балетом Народног позоришта

ауторска изложба фотографија Срђана Михића

 

КОНЦЕРТИ

7. 4 | 18.00 

Љубавно писмо 

Брана Бајовић, сопран;  Драгана Ђорђевић, клавир

 

10. 4 | 18.00 

Солистички концерт 

Александра Милановић, виолина  

 

19. 4 | 18.00 

Пролећни концерт 

Едит Македонска, виолина;  Горана Ћургус, харфа 

 

24. 4 | 18.00

Буђење виолине 

Михаило Радовић, виолина; Јелена Цветковић, клавир

 

ИЗЛОЖБА – отварање

13. 4 | 18.00

Двадесет година са Балетом Народног позоришта  

Ауторска изложба фотографија Срђана Михића

 

ПРОМОЦИЈЕ

27. 4 | 18.00 

Мој отац глумац Ратко Сарић, аутора Мирјане Стојановић

Издање МПУС и МБ „Графика“, Ниш, 2016. 

 

29. 4 | 18.00

Димитрије Парлић и домаћи композитори

Зборник радова Милице Зајцев у издању Народног позоришта 

 

КОНЦЕРТИ – ФМУ у Музеју 

 

6. 4 | 18.00 Виолончелисти, класа Срђана Сретеновића, ванр. проф.

 

11. 4 | 18.00 

Виолинисти, класа Иване Аћимоски-Жикић, ванр. проф.

 

20. 4 | 18.00

Студијски програм за виолину, класа Марка Јосифоског, ванр. проф.

 

21. 4 | 18.00 Виолинисти, класа Маје Јокановић, ред. проф.

 

25. 4 | 18.00 Даница Илић, флаута

 

26. 4 | 18.00 Катедра за дувачке инструменте

 

ФАКУЛТЕТ ДРАМСКИХ УМЕТНОСТИ У МУЗЕЈУ

12. 4 | 19.30 

монодрама БОГ ДА ПРОСТИ,  по роману „Петријин венац“,

мастер рад глумице Аните Стојадиновић,  

ментор Срђан Ј. Карановић, доцент 

 

ЧИТАЛИШТЕ–ПОЗОРИШТЕ 

26. 4 | 19.00 

Бранислав Нушић, ПРИПОВЕТКЕ ЈЕДНОГ КАПЛАРА, у извођењу драмског уметника Зорана Ћосића и Нине Ћосић (обоа)

 

ОТВОРЕНА ВРАТА

22. 4 | 12.00

 

ДОДЕЛА НАГРАДЕ

29. 4 | 13.00 

Свечана додела Награде „Терпсихора“ 

Удружења професионалних балетских играча, кореографа и балетских педагога Србије

 

 

 

Музеј Народног позоришта

Доситејева 2
телефон 011 328 44 73
www.narodnopozoriste.rs
e – mail: muzej@narodnopozoriste.rs

 

Радно време:
од понедељка до петка од 10,30 до 15,30 и од 18,30 до краја последње паузе на Великој сцени
суботом од 18,00 до краја последње паузе на Великој сцени
недељом Музеј не ради

Цена улазница:
• За ученике основне школе, пензионере и групне посете – 50 динара
• За остале – 100 динара

ЦИЉ ОТВАРАЊА МУЗЕЈА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ

Док се градила зграда Народног позоришта на земљишту код Стамбол капије, у недељу 22. новембра 1868. године, на другој локацији, изведена је прва представа; историјска драма у пет раздела – Ђурађ Бранковић Карла Оберњика у преводу и преради тек постављеног управника Јована Ђорђевића. Изведена је у адаптираној сали гостионице Код енглеске краљице, у кући коју је Позоришни одбор закупио од свештеника Милоша Сушића, пароха Саборне цркве, а налазила се у некадашњој Космајској улици број 51 (данас улица Маршала Бирјузова). Пре представе изведена је Српска увертира композитора Драгутина Реша, а уводну реч о позоришној уметности, драмској књижевности и дотадашњим драмским представама код Срба, одржао је књижевник Милорад Поповић Шапчанин, потоњи председник српске владе. Сушићева кућа, која се налазила у непосредној билизини тадашње Варош капије, данас не постоји. Али, о њој не постоји ни колективно сећање и ако је она место настанка једне од најзначајнијих културних установа српског народа. У њој ће глумци Народног позоришта до краја маја наредне 1869. године одиграти чак седамдесет представа, да би нову позоришну сезону отворили у новој згради, у четвртак 30. октобра извођењем слике из народног живота с певањем –  Посмртна слава кнеза Михаила Ђорђа Малетића, уз музику позоришног капелника Драгутина Реша. У каменом здању код некадашње Стамбол капије, у згради код Споменика, на Позоришном тргу, односно на Тргу Републике, скоро век и по, с мањим прекидима због ратова и ратних разарања, изводе се представе: од почетка драмске, од 1920. оперске, а од 1923. године и балетске целовечерње. Наравно, ту су и други значајни датуми из историје Народног позоришта.


ПРЕДИСТОРИЈА

4. децембар 1841.
Прва представа у Театру на Ђумруку (царинарници): Смрт Стефана Дечанског Јована Стерије Поповића.
Тетар на Ђумруку престао са радом 26. августа 1842.

15. мај 1847.
Прва представа у позоришној сали у хотелу Старо здање.
Последња представа одиграна 9. марта 1849.

11. септембар 1852.
Започета изградња позоришне зграде на Зеленом Венцу.
Радови убрзо обустављени због подводног земљишта и недостатка новца

фебруар 1863.
Почетак рада Позоришта у Кнежевој пивари.
У згради на углу данашњих улица Балканске и Адмирала Гепрата, представе игране до јануара 1866. године


ИСТОРИЈА

29. јуни 1851.
Основан први Позоришни одбор

12. март 1868.
Кнез Михаило донео одлуку о подизањеу нове позоришне зграде

18. август 1868.
Кнез Милан Обреновић положио камен темељац за прву позоришну зграду у Београду

1. новембар 1868.
Јован Ђорђевић именован за првог управника Народног позоришта

22. новембар 1868.
Прва представа Народног позоришта: Ђурађ Бранковић Карла Оберњика, одржана у гостионици Код енглеске краљице

30. октобар 1869.
Прва представа у новој згради на Позоришном тргу: Посмртна слава Кнеза Михаила Ђорђа Малетића, уз музику Драгутина Реша

21. април 1882.
Прва премијера једног музичко-сценског дела:  оперета Врачара по тексту М. Милоа
(превод са румунског Васа Ј. Живановић), с музиком Даворина Јенка

29. новембар 1894.
Прво извођење једног оперског дела: У бунару Виљема Блодека

20. децембар 1903.
Прво извођење прве домаће опере: На уранку Станислава Биничког, по тексту Бранислава Нушића

5. април 1910.
Прво извођење 9. симфоније Лудвига ван Бетовена

11. фебруар 1920.
Прва представа новоформираног ансамбла опере: Мадам Батерфлај Ђакома Пучинија, одржана у згради Мањежа

22. јануар 1923.
Прва представа новоформираног ансамбла балета: Крцко Орашчић Петра Илича Чајковског

6. април 1941.
Бомбардована зграда Народног позоришта.
У делимично срушеној згради и пожару уништен фундус декора, костима и реквизита

22. децембар 1944.
Прва представа у ослобођеном Београду: Најезда Леонида Леонова

17. фебруар 1945.
Прва оперска представа у ослобођеном Београду:
Евгеније Оњегин Петра Иљича Чајковског, по тексту Александра Сергејевича Пушкина

22. новембар 1969.
Представом Коштана Борислава Станковића отворена Сцена у Земуну (престала са радом 1992.)

15. октобар 1989.
Свечано отворена реновирана и дограђена зграда Народног позоришта



Да би сви ови значајни догађаји у историји Народног позоришта, као и доприноси њихових актера, остали у нашем колективном сећању, и да би, пре свега, били чврста основа за даљи развој позоришне уметности, национални театар оснива
МУЗЕЈ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ
Поштујући принципе музеологије и особености тематике, уз ограничавајући простор и број прикупљених експоната, изведена је прва поставка.

Репродуковањем стварности не пласирамо причу о њеној аутентичности, већ о њеном значењу.