МИРЈАНА КАРАНОВИЋ ОВОГОДИШЊИ ДОБИТНИК НАГРАДЕ "ЖАНКА СТОКИЋ"

БЕОГРАД, 25. фебруар 2011 - Жири Награде „Жанка Стокић“, који је радио у саставу Мира Ступица (председник) Манојло Вукотић, главни и одговорни уредник „Вечерњих новости“, Божидар Ђуровић, управник Народног позоришта у Београду, Дара Џокић, прошлогодишњи лауреат и Душан Ковачевић, драмски писац, на седници одржаној данас једногласно је донео одлуку да се Награда „Жанка Стокић“, за глумачку личност која је обележила позоришни и филмски живот Србије својом стваралачком зрелошћу и богатством глумачког израза, ове године додели Мирјани Карановић.

Жири сматра да је Мирјана Карановић, којој ће награда бити уручена у недељу 6. марта у 12 часова на Великој сцени Народног позоришта, својим глумачким умећем и неспорном свеукупном харзимом, у потпуности заслужила признање које носи име најмаркантније глумице прве половине прошлог века, Жанке Стокић.
Карановићева је изградила своју уметничку каријеру отеловљујући ликове жена са маргине друштва, а из центра живота, из средишта живе стварности, без којих се више не може замислити новија историја нашег позоришта и филма. Бројне ликове, који су у њеном тумачењу из света имагинације уведени у нашу свест као чињенице стварности, успела је да уздигне на ниво трагичности који повезујемо са Антигоном, Алкестидом или Леди Магбет. У разноврсности репертоара Мирјана Карановић је успевала увек да премости јаз између удаљених стварности у којима њени ликови живе и свима подари јединствен печат универзалности.
А позоришни репертоар је, рекло би се, изненађујући: видно преовлађују писци новог доба, мада не изостају ни дела класичне драме: Александар Поповић, Томас Бернхард, Дејвид Херовер, Биљана Србљановић, Мартинић, Кејн, Дуковски...
Одиграла је око 70 улога на филму и телевизији. Главне улоге је остварила у култним филмовима „Петријин венац“ (Срђан Карановић, 1980), „Пад Италије“ (Лордан Зафрановић, 1981), „Живот је леп“ (Боро Драшковић, 1985), „Отац на службеном путу“ (Емир Кустурица, 1985). ,,На путу за Катангу“ (Живојин Павловић, 1987), „Време чуда“ (Горан Паскаљевић, 1989), „Сабирни центар“ (Горан Марковић, 1989), „Мала“ (Предраг Антонијевић, 1991), „Боље од бекства“ (Мирослав Лекић, 1993), „Ундергроунд“ (Емир Кустурица, 1995), „Буре барута“ (Горан Паскаљевић, 1998), „Живот је чудо“ (Емир Кустурица, 2004), „Грбавица“ (Јасмила Жбанић, 2006), „Тамо и овде“ (Дарко Лиингулов, 2009)... Играла је у бројним ТВ серијама, међу којима су и оне уметнички најпрестижније, „Отворена врата“, „Вратиће се роде“ и др. Готово три деценије се професионално бави глумом на позоришним сценама Србије и бивше Југославије.
Мирјана Карановић је добитник готово свих најзначајнијих глумачких награда и признања: две Стеријине награде, два Златна ћурана на Фестивалу „Дани комедије“ у Јагодини, два Grand Prix признања на Филмском фестивалу у Нишу, две Златне арене на Фестивалу у Пули, Награде на „Бориним позоришним данима“, „Вршачкој позоришној јесени“", Свечаностима „Миливоје Живановић“, Награда „Маја Димитријевећ“ за монодраму „Ева Браун“, Златни ловоров венца на Фестивалу МЕСС у Сарајеву, Награда ЕУ Филмског фестивала у Аустрији, Награда Acrors Mission на Артфилм фестивалу у Словачкој, Награда Златни медвед на Фестивалу у Берлину, Награда за најбољу женску улогу на Cinema City фестивалу у Новом Саду и на Фестивалу у Сопоту, Награда „Освајање слободе“ Фонда „Маја Маршићевић Тасић“ и др.
Поред уметничког рада и друштвеног ангажмана коме је посвећена као независтан уметник, Мирјана Карановић успешно се бави педагогијом од 1995. године. Редовни је професор глуме на Академији уметности у Београду. Декан Академије уметности била је у два наврата: од 2001. до 2003. године, и од 2009. године до данас.