МИРИ СТУПИЦИ У ЧАСТ – 6. НОВЕМБРА (11,00) У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Поводом 56. годишњице од прве улоге Мире Ступице у режији Бојана Ступице у Народном позоришту, у петак 6. новембра у Музеју националног театра (11,00) биће одржана конференција за новинаре.
Осим славне драмске уметнице, представницима медија обратиће се в.д. управника Народног позоришта у Београду Дејан Савић и театролог Рашко В. Јовановић.
Реч је о представи „Идиот“ Фјодора Михаиловича Достојевског, која је премијерно изведена 6. новембра 1959. године, а у којој је Мира Ступица тумачила лик Настасје Филиповне.
У подели су били и Васа Пантелић (Кнез Мишкин), Љуба тадић (Парфјон Рогожин), Станко Буханац (Лукијан Лебедев), Божидар Дрнић (Афанасије Тоцки), Страхиња Петровић (Генерал Јепанчин), Марија Бошкова (Јелисавета Прокофјевна), Милена Дапчевић (Аглаја), Љубиша Јовановић (Ардаљон Иволгин), Драгослав Оцокољић (Гаврила Иволгин), Дивна Ђоковић (Нина Александровна), Славка Јеринић (Варвара), Драгомир Бојанић (Птицин), Мирко Милисављевић (Фердишченко), Петар Банићевић (Јевгеније Павлович), Растко Тадић (Официр), Јелка Вујић (Каћа) и Радмило Ћурчић (Лакеј).
Ступица, која је проглашена глумицом века,  била је чланица Драме Народног позоришта у Београду од 1941. до 1943. и 1947. године.
Последњи ангажман заједно са Бојаном Ступицом, Мира Ступица, потписала је 1. септембра 1959. у време управника Милана Богдановића.
Прва улога у Народном позоришту била је Друга девојка у представи „Ђидо“ Јанка Веселиновића – Драгомира Брзака која је у режији Душана Раденковића премијерно изведена 20. децембра 1941. године.
Последња улога коју је остварила у националном театру била је Стана у представи "Станоје Главаш" Ђуре Јакшића, која је премијерно изведена 3. октобра 1979. године у режији Градимира Мирковића.
Мира Ступица (17. август 1923, Гњилане) је глумица великог талента и широког стваралачког распона, која је обележила цело раздобље позоришног живота у Југославији после Другог светског рата.
Осим у Народном позоришту у Београду, блиставу каријеру градила је и у Југословенском драмском позоришту у Београду и Хрватском народном казалишту у Загребу. Као гост, наступала је на сценама Атељеа 212, Београдског драмског позоришта и Звездара театра у Београду и Црногорског народног позоришта у Подгорици.
Располажући обиљем природних даровитости: привлачан, женствен физички изглед, топао и сугестиван глас, пластичан и изразит гест (додавши им стечене врлине узорног професионалца – марљивост и изоштрену самокритичност), она је искреном осећајношћу прожела сва своја остварења. То чини њену глуму и присном и сугестивном, што је допринело њеној великој популарности код публике, којој нема премца међу глумцима широм Југославије у другој половини двадесетог века.
У богатој галерији позоришних ликова које је остварила, издвајају се: Пук (Сан летње ноћи, В. Шекспира), Петруњела (Дундо Мароје М. Држића), Луцијета (Рибарске свађе, К. Голдонија), Лавренција (Фуентеовехуна, Лопе де Вега), Саша Његина (Таленти и обожаваоци Н. Островски), Даница (Љубав, М. Ђоковић), Груша Вахандзе (Кавкаски круг кредом, Б. Брехта), Мирандолина (Мирандолина К. Голдонија), Грушењка (Браћа Карамазови, Ф. М. Достојевског), Виола (Богојављенска ноћ, В. Шекспира), Настасја Филиповна (Идиот, Ф. М. Достојевског), Ана Карењина (Ана Карењина, Л. Н. Толстоја), Мадам Сан Жен (Мадам Сан Жен, В. Сардуа), Јована (Света Јована Џ. Б. Шоа), Марија (Марија се бори с анђелима, П. Кохоута), Игнација, (Вечерас импровизујемо Л. Пирандела), Алтана (Тетовиране душе, Горана Стефановског), Живка Недић (Генерал Недић, С. Ковачевића), Принцеза Ксенија (Принцеза Ксенија од Црне Горе, Р. Војводић)...
Поред непрекидног присуства на позоришним сценама до дана данашњег, остварила је више улога у филмовима и на телевизији. Први филм, снимила је 1951. године – Бакоња фра Брне (режија Федор Ханжековић), а затим и Стојан Мутикаша (режија Федор Ханжековић), Јара господа (режија Бојан Ступица), Ханка (режија Славко Воркапић), Дан четрнаести (режија Здравко Велимировић), Мушки излет (режија Волфганг Штауте), Рој и делије (режија Мића Поповић), Крвава бајка (режија Тори Јанковић), Доручак са ђаволом (режија Мирослав Антић), Како умрети (режија М. Стаменковић)... Остварила је више улога у ТВ драмама (Посета старе даме, Диренмата), вансеријску креацију дала је улогом Кике Бибић у телевизијској серији ТВ буквар А. Поповића.
За свој изузетан уметнички допринос добила је велики број награда: Савезна награда Владе ФНРЈ 1949 године, затим Седмојулска награда, Вукова награда, Добричин прстен, две Стеријине награде (за нарочите заслуге на унапређењу југословенске позоришне уметности и културе за улогу Ксеније у драми Принцеза Ксенија од Црне Горе), Орден рада и Орден са црвеном заставом, две Награде града Загреба, Златни медаљон „Љубиша Јовановић“, Награда „Јоаким Вујић“, три Златна ловорова вијенца на Фестивалу малих и експерименталних сцена у Сарајеву, бројне плакете и повеље.
Прва је добитница и новоустановљене Велике награде коју додељује Црногорско народно позориште из Подгорице.
За своја остварења на филму, награђена је Златном филмском траком Међународног института за кинематографију СР Немачке, Златном ареном Фестивала југословенског филма у Пули, Наградом „Теодора“ на Филмском фестивалу у Нишу.
За изузетну улогу у серији "ТВ буквар", добила је диплому Фестивала телевизије на Бледу 1969. године, а наредне године Плакету Златорога из Марибора као најпопуларнија личност ТВ екрана.
По мишљењу својих колега глумаца, у анкети коју је 2001. спровео лист „Вечерње новости“, проглашена је глумицом века.
М.Б.