ГЛУМИЦИ ЉИЉАНИ СТЈЕПАНОВИЋ УРУЧЕНА НАГРАДА "ЖАНКА СТОКИЋ"

Награда "Жанка Стокић", коју 11. пут додељују Народно позориште у Београду, "Вечерње новости" и Град Пожаревац, уручена је глумици Љиљани Стјепановић 23. марта на свечаности одржаној на Великој сцени Националног театра.

Поздрављена овацијама многобројне публике, Стјепановићева је казала да се захваљује свима који су допринели да ове године та престижна награда дође у њене руке.
- Ево ме ходам по рајском цвећу и не постоји ништа више на овом свету што не бих могла или, не дај Боже да нећу, јер у рукама држим Жанкину статуету. Дакле, Жанка, ја ти се клањам. Свој најлепши сан сада сањам - рекла је она.
Говорећи о својој професији, којом се бави више од четири деценије, призната глумица је истакла да она за њу, лично, представља најлепшу и најплеменитију уметност.
- То је дивна професија која подразумева најраскошнија осећања. Глумци својим ликовима удахњују живот, дају душу... а, ако су довољно мудри, они од својих ликова могу да украду понеку добру особину и да тако себе усавршавају и као уметнике, и као људе. Јер није довољно да нас се људи сећају само по ролама које смо одиграли у позоришту, на филму или у серијама, већ да трајемо у тим сећањима и као добри људи - рекла је госпођа Стјепановић и истакла да она глумце пореди са светионицима.
- За мене, они су као светионици. Глумци су као оно пулсирајуће светло на светионику које понекад упозорава, а понекад штити и даје наду. Највећа међу нама - госпођа Жанка Стокић је и даље наш светионик. Она и даље пулсира у срцима свих глумаца. Својим чаробним талентом, остаће идеал и инспирација, сигурна сам, и за све будуће генерације глумаца - поручила је првакиња Позоришта на Теразијама.
Претходно је прошлогодишња лауреаткиња Награде "Жанка Стокић" - Љиљана Благојевић прочитала образложење жирија којим је председавала Мира Ступица (иницијатор признања), а у којем су, као чланови, осим Благојевићеве, били и Славенко Салетовић, Манојло Вукотић и Дејан Савић.
- Истакнута првакиња београдског Позоришта на Теразијама је досадашњим глумачким радом у пуној мери обележила позоришни, филмски и телевизијски живот Србије својом стваралачком зрелошћу и богатством глумачког израза и по мишљењу Жирија у потпуности заслужује Награду „Жанка Стокић“. За четрдесет година свог непрекидног присуства како на матичној сцени, тако и на готово свим великим и малим позоришним сценама Србије и негдашњих Југославија, у свим малим и великим ТВ серијама и драмама, у играним и документарним филмовима, Љиљана Стјепановић је свој раскошни и никад окрзнут глумачки набој несебично даривала колегама и свим осталим сарадницима. Отуда и позиви редитеља да игра у више од стотину позоришних премијера, да тумачи преко педесет телевизијских и филмских улога, отуда и све оне многобројне награде на фестивалима у земљи и иностранству - наведено је у саопштењу жирија.
- Иако је на Факултету драмских уметности дипломирала као Леди Магбет, у вероватно једном од најтрагичнијих Шекспирових комада, позоришна судбина јој је доделила да промишља конгломерат свих оних друштвених прича, лица и наличја свега оног што чини такозвану ововремену стварност кроз разоран смех најзначајнијих светских и српских комедиографа. Било као Бернадета у Манијеовом "Оскару", или Филамента у "Ученим женама" Молијера, или као Јулишка у Нушићевом "Путу око света", отмена госпођа или торокуша, млада наивка или изанђала белосветска фрајла, Љиљана Стјепановић је увек усложњавала свој лик до највиших симболичких граница, наизглед једноставним глумачким изразом непосредног препознавања. Без малициозног потцењивања малих улога и претенциозног истицања великих, успела је да разгонетне уметност позоришта и врати је њеном природном станишту; гледаоцу - додаје се у саопштењу жирија који је одлуку о овогодишњој добитници донео на седници одржаној 22. фебруара у Народном позоришту.
Признање су установили и додељују га Народно позориште у Београду и Вечерње новости, у сарадњи са Скупштином општине Пожаревац.
Награда се састоји од Плакете, коју је у име Народног позоришта доделио в.д. управника Дејан Савић, Статуете коју је уручио градоначелник Пожаревца Миомир Илић и и новчаног износа. У име "Вечерњих новости", тај део награде доделио је извршни директор Компаније “Новости” Александар Бацковић.
О животном и уметничком путу Љиљане Стјепановић говорили су театролог Драгана Бошковић, драмски уметник Радош Бајић и глумац Позоришта на Теразијама Драган Вујић који је, између осталог, казивао и стихове песме коју је добитници посветио критичар Милосав Буца Мирковић, док је водитељ програма Иван Босиљчић прочитао телеграм редитеља Јагоша Марковића
Бошковић је изразила жељу да Стјепановић, за коју је написала драму "Краљица Марија Карађорђевић", остане заувек упамћена као "краљица смеха, глуме и на крају моја краљица Марија Карађорђевић".
- Одрекла се трагичних хероина и остала глумица у комедији, градећи невероватан дијапазон средстава којима пред гледаоцима откључава најтежи жанр на свету - комедију, певајући гласом Амелије Родригез. У тешким временима, вече проведено са Љиљаном Стјепановић, вече је које ће понеком спасти и живот, здрав разум, дати му жељу да се смехом још једном искупи од зле намере и да крене даље осокољен - оценила је Бошковић.
Бајић се "поклонио таленту, лепоти и доброти" своје колегинице са класе и пожелео јој да ускоро заигра на Великој сцени Народног позоришта.
- Са врлинама најбољег човека, стасала је у најбољу глумицу. Без имало гордости, са свешћу да је потпуна и непоновљива, она једноставно и са смелошћу мајке и сестре носи искреност и лепоту своје личности и своје бравурозне уметности - рекао је Бајић.
Вујић је приметио да је Стјепановићева "спортиста који никада није мењао дрес, која је увек била центрафор и увек давала голове, али као Рамбо Петковић никад није позвана у репрезентацију".
Као један од родоначелника њеног интерног надимка "чика Љиља", Вујић ју је описао као "жену која се смеје, псује, зна да се потуче, глумицу која може да игра, а није одиграла, Винетуа, Санча Пансу, Мајку Храброст, Синишу Михајловића" и подржао Бајићев предлог да је време да она заигра на сцени Националног театра.
За крај свечаности, Љиљана Стјепановић је уживо,уз маријаче, извела песму "Хоћу да умрем од љубави" из музичке мелодраме "Два мириса ружа" коју је 2002. године на Сцени "Театра Т" режирао Славенко Салетовић.
Високо признање, установљно 2003. године, уручује се сваке године глумици чија је "личност обележила позоришни и филмски живот Србије својом стваралачком зрелошћу и богатством глумачког израза".
Досадашње добитнице су Светлана Бојковић, Милена Дравић, Радмила Живковић, Ђурђија Цветић, Ружица Сокић, Јелисавета Саблић, Гордана Ђурђевић Димић, Дара Џокић, Мирјана Карановић и Љиљана Благојевић.
М.Б.