ГЛУМЦУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА НЕНАДУ СТОЈМЕНОВИЋУ УРУЧЕНА НАГРАДА "МИЛОШ ЖУТИЋ"

Награда "Милош Жутић", коју додељује Удружење драмских уметника Србије, уручена је глумцу Ненаду Стојменовићу у понедељак 8. априла, после извођења представе "Важно је звати се Ернест".

Престижно признање Стојменовићу је уручила Жутићева супруга Огњанка Огњановић која је, између осталог, казала да јој је веома драго што је баш он добитник и истакла да је срећна и због чињеница што се "ова свечаност догађа у Народном позоришту, где је Милош почео и уобличио свој глумачки израз".
- Ово није прва награда коју је Ненад у овој сезони примио. Седамдесетих година, двојица глумаца, стални партнери Петар Банићевић и Милош Жутић су, свако на свој начин, уобличили глумачки израз Народног позоришта и гурали до краја. Дантон и Робеспјер, Лењин и Стаљин, Иван и Дмитриј Карамазов... Много улога су заједно одиграли. Ненаде, мислим да ти, после Награде "Петар Банићевић" припада и Награда "Милош Жутић" - казала је госпођа Огњановић.
Поздрављен бурним аплаузом, Стојменовић се прво захвалио члановима жирија, а потом и својој породици која је, како је истакао, увек уз њега. 
Он је рекао да ову награду посвећује свим својим пријатељима и колегама у Народном позоришту, колегиницама и колегама са класе и професорки Биљани Машић.
- Мој први контакт са позориштем и моје прво право заљубљивање у позориште десило се на представи "Позоришне илузије". Гледајући Милоша Жутића ја сам се заљубио у позориште и први пут истински пожелео да постанем део те илузије. То се догодило - казао је Стојменовић.
У наставку свог кратког обраћања, говорио je одломак из Бергмановог дела "Фани и Александар", који се тиче живота у позоришту. 
Публици су се обратили и в.д. директора Драме Народног позоришта у Београду Спасоје Ж. Миловановић, председница Удружења драмских уметника Србије Љиљана Ђурић и глумица Вања Ејдус која је, у својству председника жирија, прочитала образложење за доделу награде.
Стојменовић је награђен за тумачење два лика - Ивана Павловича Шатова у представи "Зли дуси" Ф. М. Достојевског, у режији Тање Мандић Ригонат, као и Џона Вортинга у представи "Важно је звати се Ернест" Оскара Вајлда, у режији Николе Завишића. Обе представе су продукција Народног позоришта у Београду, а интересантно је да је Стојменовић, за поменуте улоге, пре неколико месеци добио и Награду "Петар Банићевић".
Стојменовић је 18. лауреат признања које носи име једног од бардова српског глумишта Жутића.
У конкуренцији је овога пута било 15 глумачких остварења изведених у нашим професионалним позориштима у периоду од 30. јуна 2011. до 30. јуна 2012. године.
Одлуку је на седници, одржаној 18. марта, донео жири у којем су, поред Вање Ејдус, били и Светозар Цветковић (претходни лауреат), драматург Славко Милановић и редитељи Ђурђа Тешић и Горан Цветковић.
Доделу награде "Милош Жутић" помажу Министарство културе Србије и Секретаријат за културу града Београда.
Награда се састоји од плакете са ликом Милоша Жутића, рад академског вајара Звонка Новаковић, уникатне дипломе на пергаменту, академског сликара и сценографа Герослава Зарића, и новчаног износа.
М.Б.

Биографију Ненада Стојменовића можете погледати ОВДЕ

САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА:

Од прве премијере у Народном позоришту у Београду, када је наступио у улози Тете Ајнштајна, у представи „Милева Ајнштајн“ писца и редитеља Виде Огњеновић, било је јасно да је Ненад Стојменовић глумац који ће бити значајан члан овог ансамбла са задивљујућом традицијом. Перфектна дикција, пре свега, али и физичка експресивност и изузетан дар за невербални израз у сфери сценског покрета, указивали су на то да ће овај глумац бити драгоцен у широком дијапазону репертоара какав се очекује и подразумева у Народном позоришту.
Ненад Стојменовић је у следећих 12 сезона оправдао очекивања свих управа, али, пре свега, свих редитеља који су га радо ангажовали у представама веома широког жанровског распона - од драме и комедије до трагикомедије и представа истражвачког карактера: Хасанага (“Хасанагиница” Љ.Симовића) ,Епиходов (“Вишњик” А.П. Чехова), Стојан (“Коштана” Боре Станковића), Тузенбах ( “Три сестре” А.П. Чехова), Ромео (“Ромео и Јулија” Виљема Шекспра), Клиф (“Осврни се у гневу” Озборна), Креонт (“Цар Едип" Софокла), Ваља („Играјући жртву“ браће Пресњаков), Мула Јусуф („Дервиш и смрт“ Селимовића / Михиза), Дионис („Баханткиње“ Еурипида) – све до последњих изванредних остварења у само једној сезони: улоге Шатова у „Злим дусима“ Достојевског и Џона Вортинга у Вајлдовој бриљантној друштвеној комедији „Важно је звати се Ернест“.
Ненада Стојменовића је Народно позориште више пута награђивало за предан рад и изванредне креације и предлагало за постојеће глумачке награде (између осталог и за награду „Раша Плаовић“ за бриљнтно тумачење Диониса у Еурипидовим „Баханткињама“), али (као уосталом и Милош Жутић, чије изражајне вредности баштини, можда у већој мери од било ког активног глумца млађе генерације) Стојменовић од жирија није добијао подстицаје за своју искрену преданост истраживању граница глумачког умећа.
Сматрамо да је са прошлогодишњим креацијама у две поетички потпуно различите представе, какве су „Зли дуси“ Тање Мандић Ригонат и „Важно је звати се Ернест“ Николе Завишића, Стојменовић демонстрирао управо оне квалитете који су красили његовог великог претходника у Народном позоришту, а који су у образложењу о награди која носи име Милоша Жутића веома лепо исказани атрибутима: „поштовање језика и говора“, „снага израза и осећања“ и „трагалаштво“.
Обе улоге - и Шатов и Вортинг - наишле су на изванредан одзив публике и веома похвалне оцене стручне критике и потврдиле да Ненад Стојменовић, осим сензибилитета за дубоко емотивно и мисаоно поистовећивање са ликом који игра, поседује и неограничен спектар средстава глумачког израза, увек у сагласју са темељним интенцијама целине представе.