ДЕЛЕГАЦИЈА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ПОСЕТИЛА БИСЕРКУ ЦВЕЈИЋ ПОВОДОМ ЊЕНОГ 90. РОЂЕНДАНА

Поводом 90. рођендана Бисерке Цвејић, делегација Народног позоришта (НП) предвођена в.д. управника Дејаном Савићем, в.д. директора Опере Јеленом Влаховић и директором Музеја НП Драганом Стевовићем, посетила је у петак 15. новембра славну оперску певачицу у њеном дому у Београду.

Том приликом, између осталог, разговарало се и о предстојећем концерту и изложби који ће у понедељак 9. децембра бити приређени у њену част.
На концерту, у оквиру програма који ће обухватити арије и дуете из популарних оперских дела, наступиће Никола Китановски, Саша Штулић, Љубомир Поповић, Софија Пижурица, Андреас Кордоба, Дарија Олајош, Анета Илић, Милица Стојадиновић, Јелена Папић, Снежана Стаменковић, Светлана Несторов, Сања Керкез, Ирена Зарић, Ана Јовановић, Ивана Димитријевић, Ивана Милашиновић, Тања Обреновић, Борис Трајанов, Тамара Марковић, Влада Андрић и Виолета Полексић.
Пре тога, у 19 часова у Музеју Народног позоришта биће отворена изложба "Бисерка Цвејић - Вердијева хероина", аутора Драгана Стевовића.
Поставком ће бити обухваћене бројне фотографије, плакати, награде, лични предмети...
У току срдачног разговора, евоциране су успомене и на неке тренутке из богате каријере примадоне Цвејић, која је остварила 77 мецосопранских улога у скоро 1.800 представа на сценама широм света.
Савић је једној од највећих оперских дива двадесетог века, уручио монографију Народног позоришта у Београду "Скривена лепота", ауторке Дине Јонсен.
М.Б.

БИОГРАФИЈА:
Бисерка Цвејић, оперска певачица, прави вердијански мецосопран, рођена је 5. новембра 1923. у Крилу-Јесенице у Хрватској.
Детињство је провела у Белгији, а певање дипломирала на Музичкој академији у Београду у класи професора Јосипа Ријавеца.
Први наступ на сцени имала је 1950. на сцени Народног позоришта у Београду.
Од 1951 до 1961. била је чланица Опере Народног позоришта у Београду.
Године 1961-1979. ангажована је у Бечкој државној опери и тамо остварила 25 улога и више од 370 сценских наступа.
Истовремено је од 1975. до 1978. била и члан Загребачке опере. Остварила је антологијске креације Вердијеви улога – Амнерис (Аида) Ацучене (Трубадур) и Еболи (Дон Карлос) као и Бизеове Кармен.
По завршетку каријере, радила је двадесет година као професор соло певања на Факултету музичке уметности у Београду и на Академији уметности у Новом Саду.
Водила је Оперски студио у Опери и Театру Мадленианум, као и у Народном позоришту у Београду. Неки од њених студената, данас су, такође оперске звезде на светским сценама: Жељко Лучић, Милена Китић, Светлана Сердар, Борис Петроње...
С префињеним осећајем стила и савршеним владањем француским језиком, Бисерка Цвејић је изванредно тумачила и оперске ликове француских композитора.
Од 1961 до 1967. редовно је гостовала у Метрополитен опери у Њујорку – позорници њених највећих успеха и признања.
Певала је у миланској Скали, у „Арени“ у Верони, напуљском „Сан Карлу“, лондонском Ковент Гардену, Бољшој театру у Москви, Театру „Колон“ у Буенос Аиресу.
Са групом италијанских певача "Lirica Italiana" у опери Дон Карлос гостовала је 1967. у Јапану. Та представа је снимљена и издата на ВХС.
С посебним успехом певала је и Шарлоту у Маснеовом Вертеру, Прециозилу у Вердијевој Моћи судбине, Далилу у Самсону и Далили Сен Санса, Принцезу де Бујон у Чилеиној Адријани Лекуврер и Ђулијету у Офенбаховим Хофмановим причама.
Одликује се лепим, уједначеним, снажним и топлим гласом, сигурних висина, врхунском музикалношћу и изразитим осећајем за музичко-сценску карактеризацију ликова.
Била је члан жирија на такмичењима соло певача у Србији, некадашној Југославији и иностранству.
Добила је бројне награде, од 2001. године носилац је и највишег француског одличја – Легије части као и Признања за врхунски допринос националној култури Републике Србије 2007.
Поводом Дана Универзитета уметности у Београду 2011. године додељено јој је звање професор емеритус.