АНСАМБЛ "ШАУШПИЛХАУСА" СА ШЕКСПИРОВИМ "ХАМЛЕТОМ" ОДУШЕВИО БЕОГРАДСКУ ПУБЛИКУ

Позориште "Шаушпилхаус" из Диселдорфа гостовало је 28. марта на Великој сцени са Шекспировим "Хамлетом" у режији и адаптацији Стафана Валдемара Холма који је насловну улогу поверио популарном немачком глумцу млађе генерације Александру Раденковићу, рођеном у Новом Саду.

За прво званично гостовање једног институционалног немачког театра на сцени Народног позоришта у Београду владало је огромно интересовање публике, а у прилог томе говори и чињеница да се за овај догађај данима тражила "карта више".
Најпознатијем Шекспировом делу, редитељ је приступио на потпуно нов начин - представу је радио минималистички, с мало реквизита, а акценат је усмерио више на породичне конфиликте него на спољнополитичке аспекте дела.
Хладним и страхом затрованим односима у краљевској породици, Холм је супротставио топле и присне односе у Офелијиној породици. На сцени је присутна и трећа "породица" - глумачка дружина која је уједињена професијом и захваљујући њој истина која доводи до трагедије изашла је на видело...
Најпознатија и највише цитирана реченица из овог Шекспировог ремек-дела “Бити или не бити”, а коју изговара дански краљевић Хамлет, није монолог већ дијалог са Офелијом.
Холмова поставка има потпуно друго виђење и на реалцији мајка - син. За разлику од бројних инсценација у којима је Хамлетов однос с мајком ишао готово до инцеста, признати редитељ се овде бавио сином који се нашао пред чињеницом да мајка има новог партнера...
После нешто више од три сата веома надахнуте игре, београдска публика поздравила је глумачки ансамбл вишеминутним громогласним аплаузом и стојећим овацијама, а посебну наклоност исказала је према Раденковићу.
Симпатије према овом врсном глумцу, гледаоци нису скривали ни током представе, а то је нарочито било присутно у тренутку када је на Полонијево питање "Шта читаш", одговорио: "Нушића"!
У подели су били и Михаел Абендрот (Клаудије, Дух Хамлетовог оца), Имоген Коге (Гертруда), Маркус Данцајзен (Хорације), Свен Валзер (Полоније), Танер Захинтурк (Лаерт), Леа Дрегер (Офелија), Маријане Хојка (Розенкранц, 2. Глумац, 1. Морнар, 2. Гласник, 1. Кловн, Озрик 2), и Винфрид Киперс (Гилденштерн, 1. Глумац, 2. Морнар, 1. Гласник, 2. Кловн, Озрик 1).
- Хамлет се одиграва у простору моћи, али за разлику од Магбета или Ричарда Трећег, овде није примарно реч о политици, већ о приватним последицама које политика проузрокује. Врло је чудна ствар са Хамлетом јер га доживљавамо као хероја, а одговоран је за већину смрти које се одиграју на сцени, тако да је он, уствари, криминалац. Пред судом не можете рећи да је дух тај који вас је нагнао на убиство. Та чињеница представља једну од основних дилема у "Хамлету" - изјавио је у разговору са новинарима Холм који је у представи, премијерно изведеној 4. новембра 2011. године, користио и делове текста из филма "Фани и Александар" Ингмара Бергмана.
Гостовање је реализовано у оквиру Протокола о дугорочној сарадњи између "Шаушпилхауса" и Народног позоришта.
М.Б.

Више о гостовању "Шаушпилхауса" можете прочитати ОВДЕ