АНА ПАВЛОВИЋ ГОСТОВАЛА У ЦИКЛУСУ "ЈУБИЛЕЈИ" ПОВОДОМ 20 ГОДИНА УМЕТНИЧКОГ РАДА

У оквиру циклуса „Јубилеји“, у суботу 9. априла у Музеју Народног позоришта, одржано је вече посвећено примабалерини Ани Павловић поводом две деценије њеног уметничког рада.

Бројну публику поздравио је помоћник директора Балета Милош Дујаковић који је подсетио да је призната уметница јубилеј успешно обележила 24. децембра прошле године на Великој сцени наступом у премијерно обновљеној представи „Дама с камелијама“. Он је казао да је у овом популарном балету, у кореографији и режији Лидије Пилипенко, која је написала и либрето према истоименом роману Александра Диме Сина, Ана Павловић тумачила лик главне јунакиње Маргарете Готје.
У име Куће, али и у своје лично, Дујаковић се слављеници захвалио „за професионализам којим је све своје колеге инспирисала 20 година, као и за бројне улоге које је остварила“.
На почетку програма, који је водила балетска критичарка Милица Зајцев, Ана се присетила свог школовања у Балетској школи „Лујо Давичо“ коју је завршила код професорке Иванке Лукатели.
- Школовање није било лако, ни најмање. Бити у класи код госпође Лукатели је заиста дивно, али и веома напорно. Она је увек од нас тражила „још више“, а сећам се да нам је често, до краја школовања, говорила: “Нема одмора, одмараћеш се у пензији“. Ја још нисам дошла до те пензије, нити сам се одморила, већ и даље истрајавам на том путу и уживам у њему – казала је Павловићева која је већ са 17. година, 1991. добила стални ангажман у Опери у Грацу. Међутим, у том аустријском граду остала је свега две године зато што се, како је истакла, „јако разочарала“.
- Отишла сам тамо са великим надањима, али сам веома брзо схватила да сам дошла у средину где вас, кад кажете одакле сте, гледају веома чудно. За мене и мојих 17 година, то је било јако тешко. Са друге стране, желела сам да играм неке класичне улоге, али то позориште није било тог типа. После свега, одлучила сам да се 1993. године вратим у Београд – присетила се уметница.
Она се осврнула и на један веома тежак период свог живота у којем је мало недостајало да заувек напусти балет.
- Почела је да ме боли нога. Било је страшно. Нико није знао шта ми је. На крају се испоставило да имам тумор на нози који ми је „појео“ десет сантиметара коштане сржи. На сву срећу, све је добро прошло. Међутим, тај моменат у мојој каријери је био пресудан. После операције, кад сам се пробудила, схватила сам да је живот  само један и шта желим од њега. Са 22 године направила сам веома јасну приоритетну листу и више није било места за лутање. Само сам се борила да идем напред. Имала сам неописиву жељу да се поново вратим балету и то сам успела захваљујући, поново, Иванки Лукатели – истакла је Павловићева која 1998. добија звање првог солисте балета, а већ следеће године промовисана је у првакињу.
О богатој каријери признате уметнице говорила је и кореограф Лидија Пилипенко која се посебно осврнула на два балета – “Кавез” и “Дама с камелијама” у којима је, како је нагласила, “упознала, али стварно до краја, Ану Павловић”.
Госпођа Пилипенко је, између осталог, оценила и да је Павловићева велика уметница и да би сваки балетски ансамбл “био пресрећан да има такву балерину као што је она”    
Истичући да живот сваког упућује у сусрет његовој судбини, професорка Иванка Лукатели је указала да је Ану њен живот усмеравао ка балету.
- Мали потези које је правила свакога дана и часа у балетској сали јесу њен живот. Ево прошло је 23 године како ја познајем Ану, а 18 како радимо у сали на откривању покрета. Када се сада осврнем уназад, нисам ни осетила то време. Чак и сада, када се рад претворио у сарадњу и разумевање њене уметничке личности, делује ми потпуно нестварно и ванвременски сваки њен покрет, а и тренуци стварања – нагласила је госпођа Лукатели. 
Према њеним речима, Ану је током школовања, поред великог талента, красила и огромна одговорност, упорност и васпитаност.
- Већ тада, она је била „мала уметница“, оно што се догоди једном у много година. Као педагог имала сам велику срећу и одговорност што је Ана изабрала мене и што смо заједно одрастале, свака у свом послу. Ја као педагог, а она као уметник. Прошле смо много тешких и лепих тренутака заједно, али никада нисмо сумњале једна у другу. Ја сам поштовала и волела њен таленат, а она је имала поверења у мој суд и знање – рекла је она и истакла да сада, након много година, може слободно да каже да Ана заслужује поштовање као комплетна уметничка личност.
- Изборила се за себе својим професионализмом, разумевањем многих препрека на које је наилазила и великим радом. Постала је пример младим генерацијама које долазе и виде у њој некога коме се диве – оценила је Иванка Лукатели.
У оквиру програма, приказани су и инсерти из представа у којима је Павловићева остварила веома запажене улоге – „Жена“, „Лабудово језеро“, „Жизела“, „Јесењи пљусак“, „Доктор Џекил и мистер Хајд“, „Успавана лепотица“, „Кавез“, „Дама с камелијама“, „Ромео и Јулија“, „Бајадера“...
М.Б.